Србија је у тишини продавала фабрике воде без јавне расправе, без мишљења јавности и сагласности грађана. Наша земља, на жалост није искористила шансу да кроз свој најбогатији природни ресурс, а то је без сумње вода, загосподари сопственим тржиштем, али и оствари значајни извоз.
Уместо да сами флаширамо своју воду, сада нам је странци продају, а према неким проценама иностране компаније имају монопол над чак 50 одсто тржишта у отаџбини.
Веома важним извором Власиначке росе, која држи готово 15 одсто српског тржишта флашираних вода, управља једна од највећих компанија и експлоататора водних ресурса широм света, компанија Кока-Кола. У фебруару 2005. године, светске компаније Кока-Кола и Кока-Кола ХБЦ купиле су по цени од 21,5 милиона евра српску фабрику Власинка, која производи минералну воду роса.
Једна од најзначајнијих приватизација фабрика воде у Србији одиграла се 2004. године, кад је већински пакет акција српског бренда Књаз Милош из Аранђеловца откупио инвестициони фонд Салфорд, а данас том компанијом управља један други инвестициони фонд Мид Европа партнери (један од власника фонда је и домаћи бизнисмен Андреј Јовановић, некадашњи власник Марба).
У септембру 2008. године, за четири милиона евра држава је продала предузеће Нова Слога из Трстеника, које производи Мивелу, једну од најквалитетнијих домаћих вода, чији је тржишни удео сада нешто изнад пет одсто.
Купац Мивеле је београдски Фриком, чији је власник Агрокор, предузеће пребогатог хрватског бизнисмена Ивице Тодорића.
Управо ових дана се у хрватским медијима пише о великим дуговима овог тајкуна и могућности продаје дела империје Кока-Коли.
Висока позиција
По резервама здраве и питке воде у свету, Уједињене нације рангирале су Србију на 47. место, што је веома значајна чињеница ако се имају у виду очекивања да ће се у скоријој будућности водити жестоке борбе за изворишта воде. Стручњаци кажу да ће борба за питком водом обележити 21. век.
Тиме би та мултинационална компанија дошла у посед 20 одсто тржишта српских вода.
Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију каже да су странци преузели тржиште због тога што Влада Србије никад није имала стратегију за овај најважнији природни ресурс.
– Ево на пример, странци су купили већински пакет акција чувеног Књаз Милоша од запослених. Дакле, ова фабрика воде је већ била у приватном власништву и држава ту није имала шта да одлучује. Дакле, није на време, пре него су подељене акције, направљена стратегија и ту се сва прича завршава – објашњава Павловић.
Компанија Минаква, чији је тржишни удео око 17,5 одсто у стопроцентном је власништву фирме са Девичанских острва (Глобал вотер инвестмент груп) , али иза ње стоји домаћи капитал породице Богићевић из Новог Сада.
Компанија Вода Врњци приватизована је 2005. године када је београдско предузеће Екстра пет постало већински власник од 52,4 одсто.
Већински удео бујановачке Хебе продат је 2008. године Нектару, док је Пролом једина вода коју су купили запослени. Фрушкогорска вода Јазак је у власништву компаније НИС.
Нажалост, Закон о концесијама у овом сектору није заживео, према коме би држава, као у Европској унији правила појединачне уговоре са произвођачима на 20 или 30 година.
Србија због тога губи више од 70 милиона евра и то на годишњем нивоу. Фабрике вода засад добијају решења о експлоатационом праву на пет година.
Н. С. Прерадовић – Вести
Тако је то у држави коју воде лудаци …