Александар Радовић је био у саставу Ђинђићеве владе, као директор Републичке управе јавних прихода и, тада познат као „човек без лица“, опорезивао је српске тајкуне и истраживао одливени капитал Милошевића и његових олигарха широм офшор царства. Приписивали су му и да је човек разних тајних служби света.
„Божидар Ђелић је враћањем екстрапрофита тајкунима забио нож у леђа држави којој је служио. Он је оштетио буџет Републике Србије. Он је повратио оно што је било одузето под изговором да је то било нелегално.
Не само да је вратио 60-70 милиона евра, већ је на то додао камату од 40 одсто. Карићу се највише исплатило да плаћа порез и да му се врши повраћај. То је најбољи бизнис“, казао је Радовић за Недељник.
Он је рекао да је поднео оставку јер није више био способан да пуни буџет.
„Једноставно је све више људи долазило с препорукама разних политичких фактора да не можемо од њих да наплаћујемо порез, ја сам отишао. И моје име почело је да се појављује у јавности, баш као и моје фотографије, а било је договорено да се не појављујем. Рекли су ми: „Имаш одрешене руке и на твојој страни су полиција и правосуђе.“ Поверовао сам у то баш као што сте и ви поверовали да ће вам бити боље.
Али, кад су рекли то је било тако, а сад више није тако, е, онда сам рекао нека раде то други људи. Ђелићу то није сметало“, изричит је Радовић.
Он је дуго важио за „човека без лица“ и био је човек од поверења бившег премијера Зорана Ђинђића.
„Ђинђић ми је рекао: ‘Имаш пуно посла, бави се њима, а има ко ће да прича.’ Апсолутно се сложио да се не појављујем у јавности и да радим свој посао. То је била и моја жеља„.
Па ипак, паре с Кипра које су отели Милошевић и његови олигарси никада нису враћене.
„Зашто, то морате да питате министре који су били на функцијама. У сваком случају, народу би било боље да су те десетине милијарди ушле у земљу. Нашли смо доста пара из Милошевићевог првог и другог круга људи. И те паре су биле блокиране. А онда је окружни тужилац написао без мог знања документ да Србија није заинтересована да се те паре врате.
Дошао је швајцарски амбасадор и рекао: ‘Господине, откад вас то више не занима?’“, испричао је Радовић.
Недељник, Курир
