Главна уредница часописа Економетар и магазина Бизнис Радојка Николић оцењује да је Србија уџбенички реализовала аранжман са ММФ-ом. Највећи проблем земље је економски раст који је најнижи у региону. “Просек региона за четири године, до 2016, јесте 10,3 одсто, у том периоду Србија расте 4,3 посто, а имате шампиона Румунију која расте преко 16”.
Откази у јавном сектору више нису тема за ММФ, пише Политика. Коментаришући какви су у ефекти трогодишње сарадње Србије са овом финансијском институцијом, Николићева каже да је на првом месту то што је Србија постигла макроекономску стабилност и подсетила да смо пре три, четири године имали инфлацију која је премашивала 10 одсто, огроман буџетски дефицит – око две милијарде евра смо били у дефициту последњих четири, пет година и да смо стално имали потребу да се задужујемо за тај новац.
“Зауставили смо путању раста јавног дуга и задуживали смо се да бисмо враћали кредите који су претходно били узети и стизали су на наплату. Без аранжмана са ММФ-ом не бисмо имали ниску стопу инфлације, не би референтна каматна стопа пала на овако низак ниво од 3,5 одсто, не бисмо зауставили раст јавног дуга – он је дошао до 75 одсто БДП, сада је пао на око 65 одсто… Додуше ту велики утицај има јака динар”, наводи.
Каже да је спирала задуживања заустављена, а уколико бисмо јавни дуг спустили на 60 одсто БДП, како се очекује наредних година, онда бисмо били бар на том “мастрихтском нивоу”.
Контрола ММФ је у томе била кључна, навела је Николићева и додала је да овај аранжман реализован “уџбенички”, онако како је то тражио ММФ.
“Урађено је оно што је од нас тражено, поготово у делу који се односи на плате и пензије – дакле, оно што се зове фискална консолидација”, казала је гошча Новог дана додајући да се претходне владе нису одлучивале за то, јер су велике политичке последице, и велико је незадовољство грађана: “Очигледно је да је та Влада, када је Вучић био премијер, имала политичку снагу да донесе ту одлику. Оно што није добро у свему овоме је то што тај политички утицај није искоришћен да се ситуација реши у јавним предузећима”.
На почетку аранжмана се говорило томе да ће око 75 хиљада људи остати без посла у јавном сектору, по 25 хиљада сваке године.
И сами представници ММФ су рекли да је био погрешан податак да треба отпустити 25 хиљада годишње, каже на то Николићева: “Заправо кад израчунате природан одлив и одлазак у пензију, оде око 5.000 људи годишње, тако да су они ревидирали ту пројекцију… Била је погрешна процена да треба толико људи отпустити, а онда се ишло не тако ригорозно”.
Најмање је учињено, иако нешто јесте, кад су у питању јавна предузећа. Кнежевић је рекао да је било 550 проблематичних предузећа, а да је тај број данас сведен на 150, преноси гошћа Новог дана и додаје: “Али 150 главних, оне које је тешко решити”.
Упитана колико ће још Уредба о забрани запошљавања остати на снази, Николићева каже да је сигурна да ће се прекинути следеће године, кад престане аранжман са ММФ, јер се код нас, по обичају, попуштају стеге. Сматра да су ефекти те мере били минимални. “Готово да их није било, јер су проналажене различите могућности… Људи су се, ипак, запошљавали, јер су искоришћене друге могућности – на уговору, на неком пројекту… Кад погледате број људи који је стварно примао неке приходе који су ишли из буџета, ви видите ту, да број запослених није смањен”.
Министар финансија Душан Вујовић је рекао да ће се после 7. новембра знати да ли ће Србија наставити сарадњу са ММФ-ом. Министар Вујовић и поједини економисти као што су Јури Бајец и Љубодраг Савић сматрају да Србији није више потребан овакав аранжан који подразумева позајмице.
Николићева каже да је убеђена да га више неће бити. “Аранжман је био из предострожности, имали смо право располагања новцем, око милијарду и по евра, то нисмо користили, јер није било потребе. Тај аранжман је нама био једна сигурност, један пасош за инвеститоре, једна препорука за инвеститоре да смо земља која своје финасије држи под контролом”.
Додаје да је Србија пре тога имала имиџ земље која се страшно много задужује, којој прети банкрот – а аранжман са ММФ- ом заправо каже – спасилац је ту.
Циљ је био да се постигне довољно развијена привреда, да може да ради самостално, да је стабилња, да инвеститори могу да улажу, да сте се оправили и имате стопу раста, да инвеститори могу да долазе на тако опорављену привреду, набраја гошћа Новог дана.
“Ми смо најмање расли, кад погледате економски раст и развој у прошле четири године – до 2016. видећете да Србија има најнижи раст у региону. Просек региона за четири године, до 2016, јесте 10,3 одсто, у том периоду Србија расте 4,3 посто, а имате шампиона Румунију која расте преко 16, Мађарску која расте 11, Бугарску исто 11, Албанију која расте 13,3 одсто”.
Каже да ове године губимо један посто раста, а то је 300 милиона евра кад се преведе у новац.
“То је један аграрни буџет, 500 милиона евра је укупно смањење плата и пензија на годишњем нивоу, а ви сте изгубили 300… То је проблем Србије, ниске стопе раста, јер овај период који је био јако добар, где је довољно новца било и у региону, који су сви искористили за раст, ми смо остали на ниском нивоу раста. И нема бољитка за шире слојеве становништва, ни за привреду, ако раст не остваримо да буде годишње пет до седам посто”, наводи Николићева.
Говорећи о јавним предузећима, губиташима, и контроли државе у њима, каже да се ту ништа није променило.
“Јавна предузећа су била и остала по патронатом политике, владајуће странке и најмоћнијих политичких странака у држави. И политички интереси са финансијским интересима се некад не подударају… Политичарима је важније да имају своје људе у неким предузећима, него независне менаџмент који ће стварно водити рачуна о томе како се управља једном компанијом”, каже.
Наводи да је и са јавним конкурсима исто. Причала сам с политичарем високог ранга и питала га што не препусти управљање предузећима неком стручном ко ће направити успешно предузеће, и одговорио је – па шта ви мислите, да смо се ми борили да освојимо власт, па да препуштамо неком другом да управља предузећима, пренела је.
У Србији без посла 622.000 људи, последњи је податак, а директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић изјавио да је у Србији незапосленост у протеклих годину дана смањења за 9 одсто.
“Тај податак звучи нелогично ако га упоредите с податком пре четири године. У новембру 2013. године на евиденцији за запошљавање је било 883 хиљаде људи. Ако видите сада 662 хиљаде незапослених, онда испада да је 261 хиљада људи нашла посао”, каже,
Сигурно је да толико људи није нашло посао, доста је отишло у иностранство, затим прилично су ажурно чишћени спискови НЗС и свако ко се не пријављује редовно на евиденцију, тај се избацује, наводи Николић. “Треба ствари да се назову правим именима. Ако смањите незапосленост, онда очекујете да су се ти људи негде запослили и да легално раде, а све се по броју запослених може утврдити – да ли толико људи има више на списку запослених, а нема их”, закључила је Радојка Николић у Новом дану.
Н1 Београд
