fbpx

Ново време – нови фолклор

0
(0)

28.10.2011. –

Фолклор у епохи модернизације и глобалних мрежа: овом новом, слабо проученом феномену посвећена је Међународна научна конференција у Москви. Њени учесници су поделили с „Гласом Русије“ своја размишљања на тему „Фолклор XXI века. Јунаци нашег доба“ – овакав назив је носила конференција.

„Фолклор увек одражава стање друштва, он говори о ономе што је актуелно, што боли. Зато је логично да ново време рађа нове фолклорне јунаке,“ – тврди у интервјуу за „Глас Русије“ организатор конференције, представник Државног републичког центра руског фолклора Михаил Алексејевски.

Сваки савремени човек је као представник социјалне групе носилац одређеног фолклора. Сви ми у говору користимо пословице, причамо вицеве, певамо песме чије ауторе не знамо. Управо овај савремени фолклор је много мање истражен од традиционалног, архаичног. Одлучили смо да променимо ову ситуацију, да сазнамо нешто више о ономе што представља фолклор XXI века. И да почнемо од главног – од јунака: да видимо ко су ови јунаци, како и у којим условима живе. И да направимо нешто попут регистра ликова савременог фолклора.

У регистар смо, узгред буди речено, морали да унесемо и много старих јунака, на пример, делија из староруског епоса. Међутим, савремени човек их доживљава преко посредника, углавном су то цртани филмови. Тако да као проводник између старине и данашњице наступа масовна култура. Она даје друштву и идоле, који постају јунаци вицева, шала, поскочица.

Народна култура смеха не признаје забрањене, недодирљиве личности. Рецимо, није могуће замислити 1970-те године без вицева о шефу совјетске државе Леонида Брежњева и Комунистичкој партији на чијем челу је он био. Класика жанра је горко-иронична поскочица: „Зима је прошла, наступило је лето. Хвала партији на томе.“ Недавно је ово ремек-дело епохе застоја добило потпуно другачију, нову интерпретацију. Корисници светске мреже Твитер (Twitter) организовали су акцију у част рођендана руског премијер-министра Владимира Путина. Тражили су актуелну риму за стих „хвала Путину на томе“. Ево, на пример: „Сија Сунце, а планете врте се по своме. Путине, хвала ти на томе“ – написао је један од аутора. А ево женске варијанте с елементима еротике: „Доручак спремам, без одеће на себи. Путине, за то хвала теби.“ Узгред речено, ова акција честитања је на Твидеру избила на прво место.

Фолклористи, наравно, наводе: странци могу бити у недоумици, због чега Руси масовно захваљују свом премијеру?… „Међутим, ма колико чудно било, неразумевање смисла нимало не смета популарности оваквих акција,“ – констатује Михаил Алексејевски.

Заиста, живимо у време глобализације, у условима кад се информација може пренети с континента на континент не поштанским писмом, већ се, на пример, видео снимак може поставити на интернет и, рецимо, за два дана га може гледати цео Јапан. Чак и ако је „производ“ направљен у Русији имајући у виду руски менталитет буквално за неколико сати, у сваком случају за неколико дана он може да се прошири по целом свету савладавајући језичке и културне баријере. И с наше тачке гледишта исправно је посматрање ове појаве као савременог интернет-фолклора, јер као што је познато, фолклорје анониман, колективан, варијабилан.

У ове параметре се, тврди научник, потпуно уклапа такозвани интернет-мем, односно „јединица информације“, која се спонтано проширила по светској мрежи. Мем може бити било шта: сличица, песма, видео снимак.

Данас је теже представницима материјалног стваралаштва, на пример, мајсторима народних заната, декоративно-примењене уметности. „Они се налазе између традиције и кича,“ – тврди у интервјуу за „Глас Русије“ учесник конфенције, етнограф Генадије Куљешов.

Ова масовна појава кад се, на пример, у традиционалним играчкама од глине појављују некарактеристични ликови Чебурашке, Нинџа-корњача, ликова с телевизије. Наравно, то уноси збрку у традиционалну уметност. Јер традиционални занати се препознају управо захваљујући својој каноничности. Међутим, због комерцијализације мајстори се често оријентишу на укус наручилаца. Да би преживели и одржали занат они покушавају да раде на ивици традиционалне уметности и да уводе нешто новео.

Нема се куд, преостаје нам само да се сетимо познате руске пословице: „Ново време – нове песме“…

 

Извор: Голос России, фото: © Flickr.com/xotoko/cc-by-na-sa 3.0    

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Како су Трамп и “брегзиташи” заправо добили изборе

0 (0) Да ли знате шта је OCEAN метод? Присуством на интернету, већ сте потенцијално у …

Руси пре истека рока модернизовали пругу и уштедели: БГ-Панчево 120km/h

0 (0) Београд — Завршени су сви радови на модернизацији пруге Београд – Панчево и …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *