На 72 од укупно 100 највећих тендера у Србији, који су спроведени у 2019, јавио се само један понуђач, док се генерално, било да је реч о набавкама веће или мање вредности, у просеку пријављују две и по фирме или конзорцијума. Познаваоци прилика наводе да је конкуренција отерана у пословима у којима је држава једна од уговорних страна, те да се у највећем броју набавки унапред зна ко ће добити посао.
Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија наводи за Нова.рс да се према њиховом истраживању на 72 од 100 највећих тендера у прошлој години јавио само један понуђач, да су се на 20 пријавиле два, док је на свега осам учествовало три или више понуђача, што значи да је у само тих осам јавних набавки било конкуренције.
Ових 100 највећих послова у Србији у прошлој години, каже Добрашиновић, вредни су 2.86 милијарди евра, што је, како наводи, четвртина буџета. Он истиче да по њиховом истраживању просечна вредност посла склопљеног са државом око 28,5 милиона евра.
“У 100 највећих јавих набавки у просеку се јавља свега 1,42 понуђача. Примера ради, на основу око 122.000 јавних набавки, колико их је укупно било у претходној години, јави се у просеку 2,5 понуђача. Код нас је раније та цифра била пет или седам, па се временом она спуштала. Све ово говори да је конкуренција отерана тамо где је држава уговорна страна. Иако је нелогично, није случајно што се у највреднијим пословима са државом у највећем броју случајева јавља само једна понуђач. То је зато што се унапред зна ко ће добити посао. Услови на тендерима су тако скројени да се прилагођавају само једној фирми, што је сваком ко је иоле озбијан у послу сигнал да не иде на тендер”, сматра Добрашиновић.
О најави председника Србије да креће у борбу против мафије, он каже да би у борбу против стварне мафије Вучић требало да крене од свог најближег окружења.
“Нема организованог криминала у Србији без државних структура. Улични криминал и нарко банда су играоница у односу на криминал под окриљем државе. То је прави криминал са организованом мрежом, под заштитом тужилаштва, судова, полицијских структура… То је легло криминала. Све друго је скретање пажње јавности са суштинског проблема”, закључује Добрашиновић.
“Кип лајт”, “Србијагас”…
Постал Нова.рс писао је раније о случајевима који су били нарочито сумњиви. Најочигледнији пример једног таквог тендера тендера била је набавка новогодишње расвете у Београду на којој су фаворизовани производи грчке компаније, чији је једини представник у Србији била фирма Кип лајт. Осим у престоници она је добила посао и у Нишу, где су у конкурсној документацији до детаља били описани украси које је Кип лајт већ испоручио Београду.
Интересантна је била и јавна набавка “Србијагаса”, који је током ванредног стања на тај начин купио 10 аутомобила, а на тендер се јавио само један понуђач, који је, иако је процењена вредност у том тренутку била тајни податак, дао готово истоветну понуду.
Василић: Не можемо да добијемо уговоре
Колико је тешко утврдити како се у Србији спроводе јавне набавке за Нова.рс објашњава Јелисавета Василић, чланица Владиног Савета за борбу против корупције. Она каже да се Савет бави јавним набавкама државних предузећа, али ограничено.
Јелисавета ВасилицЈелисавета Василић Фото:Зоран Лончаревић
“Први проблем је што ми не можемо да добијемо уговоре. Кад би добили услове под којима се оне спроводе, учеснике на тендерима и њихове понуде и све уговоре, када бисте тако ишли, онда бисте добили праву слику. Наш проблем је што ми све те податке не можемо да добијемо”, наводи Василић.
Упитана како Савет као Владино тело не може добити званичне податке и документе, она издваја један пример.
“Ми не може да добијемо податке из катастра о неком случају. Можемо да видимо само последњу промену. Када смо тражили све податке, читав историјат, рекли су нам да не можемо да их добијемо, јер немамо безбедносну проверу”, каже Василић.
“Иза кључних фирми стајале партије или њихови људи”
Божо Драшковић, бивши члан Одбора Агенције за борбу против корупције, раније је за Нова.рс рекао да је свака власт у Србији имала своје добављаче, односно фирме које су добијале велики број послова на тендерима, те да су се оне мењале са променама власти.
“Иза кључних добављача стајале су партије или истакнути појединци у њима. Са променама власти и они су се мењали. Занимљиво је то што нова власт не испитује корупцију код претходне, осим у случајевима личног реваншизма. Већини политичара је политика полуга да дође до новца, иако су њихови званични приходи мали. Нема те власти или учесника у њој који је спреман да ради за тако мало новца, а да истовремено не користи полуге институције којом управља пре свега за своје личне интересе, а онда за државу”, објашњава Драшковић.
Курир.рс
Новинари који пишу овај чланак, што је разумљиво, уопште се не разумеју у материју јавних набавки па је чланак онако помпезан, а суштински празан. Када су ЈН у питању, велики проблем представља Комисија за заштиту права понуђача која има директиву да готово уопште не обара тендере. У најбољем случају доносе некакву бесмислену одлуку о делимичном усвајању Захтева за заштиту права. То што наручиоци траже нпр. машину која кошта 25000 евра за обављање неког посла који уопште није предмет набавке и који се може одрадити и на три друга јефтинија начина то нема везе. Очигледно је конкурсна документација скројена за некога ко има ту машину и Комисија то подржава.