Србија

Обреновац: Стока жива, хране нема

ОСТАЛИ су без свих усева, али су од поплаве успели да спасу цео сточни фонд. Пољопривредни комбинат „Драган Марковић“ из Обреновца претрпео је огромну штету, јер је вода прешла преко свих 2.900 хектара којим газдују. Преживела је само једна парцела засађеног сунцокрета у дворишту фарме свиња у Ратарима. Процене су да је укупна вредност свих уништених усева око 529 милиона динара.

У граду је настрадала и зграда дирекције, која се чисти, али и млин, сва опрема у њему и око 50 тона сточног и обичног брашна.

Ипак, срећа је да су запослени успели да од најезде воде сачувају 21.000 свиња и 1.200 грла говеда, од чега је 400 крава музара. Ту сад почињу још веће недаће, јер је проблем чиме сад сву ту стоку нахранити. Директор комбината Драган Миливојчевић каже да кабасте хране сена и силаже имају у залихама за три месеца, али концентроване је већ нестало.

– Дневно се троши 35 тона концентроване хране, а ње нема више. Зато нам је неопходна помоћ у кукурузу, сојиној и сунцокретовој сачми и сточном брашну – каже директор Миливојчевић. – Пошто су нам њиве и даље под водом, а на некима је, како ми радници кажу, дубина од неколико метара, вероватно ове године нећемо моћи ништа да поново засејемо. Тако да ћемо тек у септембру следеће године моћи да скинемо прве приносе.

А до тада, стока треба да преживи. Директор се, ипак, нада да би можда могло да се појача избацивање воде у Саву, како би се њиве што пре исушиле. У том случају би могли да посаде неке ране сорте соје, сунцокрета и кукуруза, па да бар ове јесени успеју нешто да уберу, да не буде баш тотална пропаст, иако све ово није далеко од ње.
ОРАНИЦЕ
Обреновац има 31.000 хектара обрадивог земљишта, а од тога је потопљено 20.000 хектара, што је 70 одсто. Овај податак је утврдио Кризни штаб. Регистровано је 2.500 пољопривредних газдинстава и скоро сви држе неку стоку. Пре поплаве било је 100.000 живине, 4.000 оваца и коза и око 11.000 грла говеда. Највише стоке страдало је у Великом и Белом Пољу и Шљивицама.

– Сад три агрегата избацују воду са њива у реку, али је то недовољно. Тим темпом неће се ни за месец дана исушити њиве, а крајњи рок за сетву је око 20. јуна. Све после тога је касно, јер усеви неће имати времена да сазру – прича нам Драган Миливојчевић. – Тражио сам да те велике немачке пумпе које су допремљене у Обреновац поставе у њиве, међутим, рекли су ми да не би било пуног ефекта и да би се вода враћала назад. Ја баш и не верујем у то.

Када је вода из Тамнаве и Колубаре почела да надире, велика драма владала је и у пољопривредном комбинату, јер је требало спасити стоку.

– Највећи проблем је био задржати људе да не оду, јер је завладала велика паника – прича нам Миливојчевић. – Седам дана сам спавао са радницима на фарми на фотељама и земљу нисмо могли спасити, али животиње јесмо. Вода је на крају ушла на фарму крава у насељу Младост, па смо по поду постављали бале сена како бисмо их подигли на висину, да не буду у мокром. Телад смо успели да превеземо на фарму у Орашац. Са свињама је било мање невоље, јер је вода дошла само до штала, али није ушла унутра.

Миливојчевић каже да очекују помоћ, како би преживели зиму и следећу годину и да су им неопходни лекови и вакцине за стоку. А као и комбинат и сва пољопривредна газдинства у том крају су егзистенцијално угрожена…
СПАСАВАЛИ И СТОКУ СЕЉАКА

Много сељака из околних села дотерало је своју стоку прва три дана поплава на фарме комбината како би је спасли. Када се вода повукла, одвели су је кућама.

– По налогу кризног штаба, поделили смо сточарима из 880 газдинстава у 12 околних села сено и концентрате, како би се и тај сточни фонд спасао – каже нам Драган Миливојчевић. – Тиме смо себи умањили залихе, али не сме се дозволити да та стока нема хране.

 

С. Ј. МАТИЋ, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!