Чланови Владе Србије јуче су се договорили о начину на који ће кренути у рационализацију јавне управе, у склопу које ће од септембра почети отпуштања око 9.000 људи, сазнаје „Блиц“.
После неколико недеља застоја, јуче је на седници Владе коначно договорено како ће прецизно изгледати процес отпуштања утврђених вишкова запослених у државној управи, здравству, просвети, судству…
– Застој је трајао десетак дана јер већина министара није била спремна да коначно крене у оно што је већ раније договорено. Министарство за државну управу дало је општу анализу, а затим су и сва министарства радила на прецизним плановима за своје секторе. Међутим, цела акција се у једном моменту потпуно разводнила и очигледно је да је зелено светло морао да да сам премијер – објашњава за „Блиц“ извор из Немањине 11.
Ти планови су, како сазнајемо, засад означени као службена тајна да не би изазвали панику међу запосленима у јавној управи. Ипак, према незваничним информацијама, анализе показују да највише вишкова има у здравству, просвети и судству.
Имамо, на пример, чак 16 судија више на 100.000 становника него што је то европски просек. С друге стране, плате у судству веће су 25 одсто него просечна плата у сектору државе. Ипак, највећи проблем је што чак 30 одсто запослених на нивоу свих судова у Србији чини помоћно особље, тј. радници који не учествују у решавању судских предмета.
Највише вишкова има у здравству, просвети и судству. Махом је реч о помоћном особљу, а стручњаци мањкају
4.500 вишкова у локалним самоуправама
Сличан проблем дешава се и са здравством. Нездравствено особље чини 24 одсто свих запослених у том сектору. Имамо и вишак лекара опште праксе, али и озбиљан мањак лекара специјалиста, стоматолога и фармацеута.
Подсетимо, рационализација јавне управе једна је од најважнијих реформи које Србија мора да спроведе до 2018. године. Према актуелном споразуму са ММФ, средства која држава издваја за запослене у јавном сектору морају у наредне три године да чине до седам одсто БДП.
Након смањења плата у јавном сектору, ти трошкови су сада око 8,5 одсто БДП. У меморандуму о економској политици који је Влада доставила ММФ-у број запослених би у 2018. требало да буде 15 одсто мањи него данас. Нико од министара јуче није желео да коментарише договор.
Гордана Булатовић, Блиц
