ОПАСНО! Дим изнад Београда канцероген и пун опасних хемикалија

0
(0)

Београд – Пожар на депонији у Винчи, који траје већ двадесетак дана, ипак није безазлен по здравље људи и могао би још дуго да траје, закључио је декан Хемијског факултета у Београду, проф. др Иван Гржетић, гостујући у „Београдској хроници“ на РТС-у.

„Ја сам већ дуго забринут због тога, проблем у Винчи је дугогодишњи јер то није права депонија, већ се може сврстати у сметлиште. Она је потпуно нерегулисана и онај силни материјал, отпад који се тамо налази, стално подлеже процесима распадања. На ту депонију одбацујете храну, папир, крпе и слично. То када се после одређеног времена накваси и нађе у контакту са кисеоником почиње да ври, смрди, отпушта разне супстанце“, каже Гржетић.

Он објашњава да је у првих неколико месеци у питању отпуштање само угљен-диоскида, а када нестане кисеоника почне да се ослобађа метан.

„Е, тај метан почиње да гори. С времена на време дође у контакт са кисеоником и то препознајемо као локалне експлозије. У таквим ситуацијама гори метан и сав онај материјал на дубинама већим од 20, 30 и 40 метара“, наставља др Гржетић.

Пожар и дим са депоније у Винчи, по професору, нису безопасни.

„Морам да признам да су ти материјали који се ослобађају и испаравају заједно са тим топлим гасовима који избијају из депоније понекад и врло опасни по људско здравље. Наша срећа је што су те депоније далеко од Београда и док ветар носи тај дим и смрад у исто време разблажује. Али, наша несрећа је што се унутар тих гасова налазе бројне канцерогене и супстанце опасне по људско здравље као што су полихлоровани дибензофлурани или дибензодиокисини, односно то могу да буду полихлоридина и ароматична једињења, а врло вероватно да их има“, наводи он.

Концентрације тих опасних супстанци мере се на специјалним уређајима које Србија нема.

„Нисмо у могућности да измеримо, али знамо из одређених информација које смо прикупли. Ја сам једно време водио пројекат УН који се тиме бавио, и констатовали смо да немамо ни опрему ни новца да можемо да успоставимо такву лабораторију у нашој земљи, а концентрације се мере милијардитим деловима милијардитог дела једног грама. Природа отрова из тих тешких, односно опасних супстанци је веома разнолика. Може да буде и тешких метала и опасних органских супстанци и многе од њих ми заиста пратимо, али има појединих и специфичних за које нисмо спремни“, објашњава Гржетић.

Он додаје и да су ове супстанце одавно препознате у свету.

„Постоји Стокхолмска конвенција која покушава да регулише изворе таквих супстанци то су такозване ненамерно генерисане хемикалије против којих ми морамо да се боримо. Морам да признам да један уређај кошта и по пола милиона долара, а његово одржавање и по 50.000 евра „, истиче он.

Мада су надлежне институције саопштиле да је концентрација загађујућих материја испод граничне вредности, према речима Гржетића сабирањем тих загађења повећава се ризик.

„Наглашавам и да су сва та загађења око нас у концентрацијама испод максимално дозвољених, али ризик који се генерише од тих супстанци је кумулативан. Ви имате ризик од метала који није велики, полихлорованих једињења, пестицида, али кад саберете, дођете до максимума који је превазиђен и нађете се у опасној зони, када може да се деси да поједине категорије поготову стари, деца, труднице могу да имају последице.“

„Наша Винча ће још много година да гори“

На питање да ли је могуће предвидети када ће пожар да буде угашен, он је песимистичан.

„Тај пожар је започео још пре много година, и само се развија. Фазе ферментације су: баците ђубре, после пар месеци имате ту угљен-диоксид фазу, следи метанска фаза која може да траје још десет година, баците ново ђубре, па на то додате још десет и тако опет. Нажалост, наша Винча ће још много година да гори“, сматра професор Гржетић.

Проблем може да буде решен за једну годину

Гржетић је у разговору понудио два решења: изградња нове депоније или унутар већ постојеће уградњу посебних цеви.

„Порозне цеви скупљају метан и износе га из саме депоније. То није тако скупо, али захтева ипак одређена средства која треба да обезбеди држава, а проблем би био решен за годину дана“, закључује Гржетић, сматрајући да би у градском буџету Београда било довољно новца за ту намену.

РТС / Блиц

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Људи у Србији нису свесни опасности која им прети од неконтролисаног прилива миграната

4.9 (15) У Србији је табу то да мигранти крше закон. Власти ћуте и о …

Отпада фасада на згради у БГ на води (фото)

4.7 (32) Наравно, крив је Ђилас. Predrag Popovic Да ли је овај текст користан? Кликните …

Један коментар

  1. Nije bilo potrebno da nam stručnjak kaže da je dim sa deponije otrovan i kancerogen. Dovoljno je da zamislimo koliko je tamo bačene plastike svih vrsta i da se setimo koliko su isparenja od sagorevanja plastike otrovna, pa da znamo da nas gradske vlasti lažu kad kažu da nema opasnosti. A gde su druge otrovne materije, ostaci boja i drugih hemikalija u konzervama ili flašama, staro motorno ulje, a ima i mnogo drugih predmeta nepoznatog sastava i porekla. Uostalom, dim sa deponije po definiciji ne može biti bezbedan za ljudsko zdravlje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *