Откривање тајне министарског сефа

0
(0)

БИРН Србија објављује нацрт уговора између Владе Србије и „Етихад аирwаyс“ и открива да је држава Србија за 51% власништва у новоформираној „Аир Сербиа“ платила вишеструко у односу на партнера из УАЕ

БИРН-ово истраживање показује да се Србија обавезала да плати вишеструко већи износ од онога који уплаћује партнерска фирма да би остала формално већински власник у новоформираном предузећу за авио саобраћај „Аир Сербиа“.

Само у 2013. години, према подацима из уговора, Србија је била у обавези да плати преко 90 милиона долара док је партнер из Уједињених Арапских Емирата за 49% власничког удела уплатио 40 милона долара у виду зајма. Поред овога држави је остало да плати сва дуговања која су била процењена на преко 230 милиона долара, стоји у уговорима које БИРН објављује.

Влада Србије је своје обавезе платила механизмима државне помоћи, показује БИРН-ово истраживање. Међутим, поступак доделе државне помоћи обавијен је тајном јер је из Решења о додели државне помоћи изостављен низ података који се тичу износа додељене помоћи.

Комисија за контролу државне помоћи, која је надлежна у овом случају, позвала се на Закон о заштити пословне тајне и члан 22. Закона о контроли државне помоћи. Од када је основана 2010. године ова Комисија по први пут није објавила податке о износу државне помоћи иако се ради о јавним средствима.

Такође, у Решењу о додели државне помоћи које је објављено у пролеће 2014. године, неколико месеци пошто је поступак доделе тог новца спроведен, наведен је Кабинет првог потпредседника владе као давалац државне помоћи што је такође у супротности са Законом о контроли државне помоћи који прописује у члану 2. да давалац државне помоћи може да буде само правно лице што Кабинет потпредседника односно председника Владе није.

С друге стране, годину дана трају најаве из кабинета председника Владе Републике Србије Александра Вучића да ће бити објављени сви уговори које је држава Србија као власник „Јат Аирwаyс“ потписала са државном компанијом из УАЕ „Етихад аирwаyс“.

Вучић, први потпредседник Владе у време потписивања уговора 01. Августа 2013. године дао је као једно од предизборних обећања, у кампањи у зиму 2014. године, да ће објавити тајни уговор, али се то до тренутка објављивања овог текста није догодило.

Данас, као премијер Србије, одбија да каже када ће то напокон да уради, али је рекао у интервјуу београдском недељнику НИН да ће питати свог пријатеља Шеика Мухамеда Ал Заједа да уговор обелодани. Шеик се појављује као „гарант“ међудржавног споразума између Републике Србије и УАЕ под чијим је окриљем и потписан уговор о стратешком партнерству некадашњег „Јат Аирwаyс“-а и „Етихад аирwаyс“-а.

БИРН Србија ексклузивно по први пут објављује нацрте свих пет уговора које су потписани у августу прошле године да би показао и српској јавности на шта се српска страна обавезала и шта се очекује као корист за српску страну од овог посла са компанијом из УАЕ.

БИРН је покушао у више наврата да добије одговоре у вези са ставкама из уговора, али ни у Влади Србије нити у новој управи „Аир Сербиа“ није било спремности за разговор. Из „Аир Сербиа“ БИРН је добио одговор да се за све недоумице обратимо Влади Србије.

У жељи да оправда поступке Владе Србије око уговора са Етихадом, премијер Вучић је као аргумент износио податак да је Влада Аустрије платила компанији „Луфтханза“ 500 милиона евра да би преузела „Аустриан аирлинес“, али никада није саопштио колико је тачно Србија платила да би договорила аранжман са Етихадом.

Обавезе државе и „Етихада“

БИРН је раније ове године дошао у посед нацрта свих пет уговора који су потписани на свечаности у августу 2013. године. Документацију чине: Трансакциони уговорУговор о услугама подршкеУговор о улагањуУговор о консултантским услугама и Уговор између акционара.

Према овим трансакционим документима (што је збирни назив ових документа према Одлуци о дозвољеној концентрацији Комисије за заштиту конкуренције)  било је предвиђено да се детаљи читавог посла не објављују до дана завршетка посла – цлосинг дате.  Под овим се подразумевало увођење „Етихада“ у власништво „Јат Аирwаyс“ односно „Аир Сербиа“.

Члан уговора који говори о поверљивости података  послужио је Влади Србије да би оправдала необјављивање овог уговора. На то су се у више наврата позивали тадашњи потпредседник Владе Вучић и тадашњи шеф Кабинета Вучића Синиша Мали.

Према уговору било је предвиђено да се комплетан посао увођења у власништво стратешког партнера оконча до краја 2013. године. Међутим, поступак се одужио до марта 2014. године, што сазнајемо из докумантације објављене на страницама Агенције за привредне регистре.

У дебати која траје годину дана око тога шта је то заправо урађено са некадашњим Јатом, постављено је питање дугова ове компаније као и вредности њене имовине.

„Јат Аирwаyс“ је дуго година важио за великог губиташа који је оптерећивао јавне финансије Републике Србије, али никада до краја и на транспарентан начин ни једна претходна Влада и управе које су Владе именовале нису саопштиле тачне податке.

Из докумената које овде објављујемо, откривамо да је дуг компаније у првој половини 2013. године износио око 233,7 милиона долара, на основу процена вредности капитала за потребе склапања овог посла.

С друге стране, ново руководство „Аир Сербиа“ на представљању годишњег финансијског извештаја за 2013. годину у мају 2014. саопштило је да је дуг компаније, која се до септембра прошле године звала „Јат Аирwаyс“, око 73 милиона евра, или око 100 милиона долара. Није било могуће проверити у новој управи како је дошло до оволике разлике, као што није било могуће проверити како је процењена укупна вредност „Јат Аирwаyс“, непокретне имовине и слотова.

Где се и на који начин изгубило преко 130 милиона долара дуга компаније није објашњено и не види се у документима која су објављена после склапања уговора са „Етихадом“, а тичу се висине уписаног капитала привредног друштва компаније „Јат Аирwаyс“, као и измена висине уписаног капитала у тренутку када се у власништво уводи „Етихад“ конвертовањем зајма од 40 милиона долара у акције компаније.

Поред овог износа, документа која објављујемо нам показују да је обавеза Владе Републике Србије у 2013. години била да обезбеди 16 милиона долара за отпремнине вишка  запослених, да покрије 13 милиона долара дуга „Јата“ према привредном друштву Аеродром „Никола Тесла“, да обезбеди 0,5 милиона долара за отпремнине у комапанији „Јат Кетеринг“ (која је овим уговором опет враћена под окриље „Јат Аирwаyс“ односно „Аир Сербиа“), да обезбеди 23,5 милиона долара за потребе реструктурирања и још 40,2 милиона за потребе премошћавања губитака, што у збиру износи 93,2 милиона долара обавеза државе у 2013. години.

Коментар нисмо могли да добијемо ни у кабинету премијера, ни од ранијег шефа његовог кабинета Синише Малог који је водио посао довођења стратешког партнера за „Јат Аирwаyс“, као ни у управи „Аир Сербиа“.

Из документа који се зове Стратешки план 2014-2016, на колико је и орочено учешће  „Етихада“ у покушају оживљавања српског авио превозника, сазнајемо да Влада Србије мора да обезбеди најмање 326 милиона долара у почетној фази, вероватно у три године, да би покрила трошкове, а да поред тога инвестира додатни новац у оно што би требало да буде здраво предузеће.

Поред овога, Влада се обавезала да флоти Аир Сербиа уступи један од два терминала на ексклузивно коришћење, да један хангар „Јат Технике“ припадне „Аир Сербиа“, да обезбеди повлашћену цену керозина код НИС-а тако што ће се у потпуности одрећи акцизе чиме се цена смањује за пола и да све могуће потенцијалне повериоце намири из буџета Републике Србије.

Партнер из УАЕ обавезао се да уплати 40 милиона долара у 2013. години и да у периоду 2014-2016. године уложи до 60 милиона долара, да донесе знање управљања компанијом и да искористи своје једанаестогодишње искуство из авио саобраћа у унапређење положаја „Аир Сербиа“ на глобалном нивоу.

Када је реч о управљању, иако формално Влада има већину у Управном одбору, одлуку доноси менаџмент „Етихада“, односно, менаџемент „Аир Сербиа“ који је „Етихад“ изабрао. Такође, зараде водећих људи копманије исплаћује „Етихад“ према својим стандардима и доцније те трошкове фактурише српском авио превознику.

Радни језик управе компаније је енглески.

Јавни новац као тајна

Уговор са Етихадом постао је током ових годину дана мистерија јер је ранији министар привреде у Влади Србије Саша Радуловић говорио да је уговор у сефу кабинета министра, али да он о њему не може да говори јер га обавезује Закон о пословној тајни. Доскорашњи министар привреде Душан Вујовић изјавио је да он никада није видео уговор са Етихадом и да та документа нису била у сефу када је он преузео вођење тог ресора.

Премијер Вучић говорио је у више наврата да је поносан тим уговором и тиме да је „Аир Сербиа“ већ сада компанија за узор и да ће својом привредном активношћу донети 1,5 одсто целокупног БДП Републике Србије који је око 50 милијарди долара. Такође, Вучић истиче квалитет услуге ребрендиране компаније за авио саобраћај, повећање свих пословних перформанси, али одбија да говори о самим детаљима уговора.

Оно што је Влада саопштила јесте да је уговор настао под окриљем Међудржавног споразума између Републике Србије и УАЕ који је према српском уставу изнад локалних закона и сличан поступак био је примењен у случају приватизације Нафтне индустрије Србије и уговора са руском компанијом „Газпром“.

Да бисмо потврдили налазе из трансакционих документа чекали смо да Комисија за контролу државне помоћи објави Решење о прихватању или одбијању државне помоћи за „Аир Сербиа“. Ова Комисија је у децембру 2013. године наложила кабинету првог потпредседника владе да достави пуну пријаву додељене државне помоћи привредном друштву „Јат Аирwаyс“.

Решење је објављено на сајту министарства финансија у пролеће 2014. године, а датирано је на 21. фебруар 2014. године.  Оно што је одмах било видљиво је да је тај документ објављен само делимично, јер је на њега стављена ознака „јавна верзија“ . БИРН је прегледао сва до сада објављена докумета Комисије и утврдио да је у овом случају начињен преседан стављањем ознаке о тајности података. Да је то тачно потврдила нам је и председница Комисије Инга Шупут Ђурић.

Комисија је одобрила додељену државну помоћ анализирајући документа која је доставио кабинет првог потпредседника владе (у медјувремену кабинет премијера): План санације и реструктурирања друштва Аир Сербиа и све анексе овог плана, Извештај Дирекције за финансијске послове компаније Аир Сербиа о најзначајнијим обавезама компаније на дан 31. октобар 2013. године, Преглед доспелих, а неизмирених обавеза компаније Аир Сербиа на дан 31. октобра 2013. године, са поделом на обавезе настале пре 31. децембра 2009. године и на обавезе настале после 1. јануара 2010. године, Процену вредности некретнина Аир Сербиа предложених за продају и Доказ о оствареним уштедама при набавци нових ваздухоплова.

БИРН је покушао, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, да добије и ова документа, али су се у Комисији позвали на обавезу проистеклу из Закона о пословној тајни јер је то захтевао Подносилац пријаве, односно кабинет Александра Вучића.

Такође, у Комисији нису желели да коментаришу чињеницу да су се се у заглављу Решења позвали на Закон о контроли државне помоћи, члан 22., који не говори да постоји могућност необјављивања података о додељеној државној помоћи већ дефинише обавезе запослених у Комисији у тренутку када напусте ову институцију.

Поред тога, питали смо представницу Комисије да ли је кабинет првог потпредседника могао да буде „давалац државне помоћи“ јер по Закону о контроли државне помоћи стоји да то могу да буду само „правна лица која управљају или располажу јавним средствима“.

Кабинет потпредседника Владе или премијера није правно лице у том смислу и његовим буџетом нису предвиђена средства која би могла да буду намењена за потребе доделе државне помоћи, што се лако проверава увидом у буџет Републике Србије за 2013. годину.

У телефонском разговору за БИРН представница Комисије је потврдила да формално кабинет не може да буде давалац државне помоћи, али да одговорност није на њој и на њеним колегама јер су они на неправилности упозоравали, за шта постоји документација коју такође није у могућности да да БИРН-у на увид.

ЕУ и САД

Од тренутка када је обелодањено да ће посрнули српски авио превозник добити за партнера државну компанију из УАЕ која је у последњој деценији у великој експанзији, појавила се дилема да ли ће овакав пословни споразум моћи да се уклопи у међународне летачке стандарде.

Да би избегла губљење дозвола за летење које има са различитим европским дестинацијама нова управа „Јата“ је управљачком тиму доделила српске пасоше по хитном поступку, али је остала дилема о начину коришћења државне помоћи.

Нејасноће око овог питања онемогућиле су намеру новог менаџмента да већ ове године полети преко Атлантског океана на линијама за САД, јер то нису дозволиле „летачке власти“ Сједињених држава. Ипак, током пролећа је премијер Вучић саопштино да би Аир Сербиа могла да полети за САД већ крајем 2015. године.

Поред летачких власти САД за функционисање „Аир Сербиа“ интересовала се и Европска комисија којој је држава Србија дужна да достави пуну информацију о коришћењу инструмената државне помоћи према Споразуму о стабилизацији и придруживању.

До завршетка писања овог текста нисмо добили потврду из канцеларије ЕУ у Београду да су добили податке о томе колики је износ државне помоћи у случају „Аир Сербиа“. Такође, добили смо потврду из Канцеларије за европске интеграције Владе Србије да они нису добили те податке као институција која прикупља податке које доцније упућује Европској комисији у Брисел.

Овај текст настао је у оквиру ЕУ пројекта “Јачање медијске слободе у Србији” који спроводе БИРН Србија и ЦИНС.

јавно.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Милорад Грчић у име ЕПС-а са Кинезима потписао прелиминарни споразум о сарадњи на завршетку изградње ТЕ Kолубара Б

4.3 (3) Београд — Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ направило је важан корак у обезбеђивању енергетске …

ЈАТ поклонили Арапима, финансирали га а сад ће оно што су поклонили да још једанпут плате Арапима?!

3.7 (3) Београд — Министарка Зорана Михајловић рекла је за ТВ Прва да је Аеродром …

5 Коментара

  1. Šta očekivati od prodanih duša na vlasti?

  2. poslovna tajna je da ne moze da se obelodani ,koliko je drzava SRBIJA ULOZILA U TAJ PROJEKAT I KOLIKO SU ZAJEDNICKIM SNAGAMA POKRALI VULE &Co citaj arapski prijatelji…tako on radi na vise koloseka ,nije ovo jedino..

  3. Нико из породице АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА није страдао у Јасеновцу. Поседујем документ од 19. рујна (септембар) 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка обитељ (породица). Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда. О Анђелковој супрузи немам много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, у Кикинду, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније имао је надимак Брацо, други по старости био је Којо, а најмлађи Анђелко. Уз три сина имао је и ћерку чије име нисам успео да сазнам. Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Наиме, деда Александра Вучића преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бања Луци. Он се бавио трговином, односно шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања. По њему је дато име његовом најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Антоније-Брацо Вучић умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други Александров стриц, Којо, умро је у Бугојну од последица алкохолизма. Александрова тетка је такође преминула крајем осамдесетих година природном смрћу. Зато на спомен-плочи у Јасеновцу нема ниједног Вучића. Наравно да их нема када се добро зна да је породица Вучић променила веру за вечеру и да су сви преживели Други светски рат. А како и не би када је породица Вучић била тесно повезана са усташком организацијом. Александров стриц Брацо био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је један од најозлоглашенијих усташа, истицао се незапамћеним зверствима над српским народом. Брацо има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је по струци стоматолог, али и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку – навео је Петковић, који је у својој књизи објавио и факсимил с потписом фратра Мије Филиповића, који је изјавио да су Вучићи 1941. прихватили римокатоличку веру.

    Лично, баш ме брига за верска, сексуална, идеолошка и друга уверења Александра Вучића, то је његова приватна ствар. Ипак, признајем да ме не би изненадило кад би Петковићева прича била истинита. Уосталом, Вучић је на најконкретнији начин, трансформацијом из весликосрпског радикалског витеза у евро-атлантског фанатика, доказао склоност ка издаји.У време бомбардовања, кад је у згради РТС-а убијено 16 радника, као тадашњи министар против информисања, Вучић је НАТО зликовце оптужио да су хтели да му убију маму. У једној од његових верзија тог догађаја, Ангелина је, као искусни скупштински извештач државне телевизије, те ноћи била дежурна. Имала је среће, зграду у Абердаревој напустила је пола сата пре удара ракете. Као новинар РТС-а, Ангелина није добила визу за одлазак у Немачку, па је њен син и то српској јавности приказивао као напад на породицу Вучић, на Западу озлоглашену због бескомпромисне одбране косовске колевке српства.Вучићи нису одбранили Косово, али, успели су да ослободе неколико стотина добро паркетираног стамбеног простора у Београду. Александар је од владе, непосредно пред бомбардовање, добио стан у Ју бизнис центру, а тата и мама су неком чудном трансакцијом успели да продају станчић у блоку 45 и, за исте паре, купе неколико пута скупљу станчугу на Врачару. Рат се, очигледно, херојском клану Вучић много више исплатио него несрећницима који су побијени, обогаљени или растерани с Косова.

    Вучићи, посебно Ангелина, имају још једну везу с Косовом. Односно, с Фахри Муслијуом, бившим Ангелиним колегом с Телевизије Београд.

  4. Запослио сам 50 другова из СНС, па шта!

    Београд – Нисам запослио само 19 сарадника, како тврде ваши извори, већ између 40 и 50 људи – каже др Владо Батножић, директор Завода за здравствену заштиту радника “Железница Србије”.

    Нико од функционера СНС које је „Блиц“ позвао није желео да коментарише партијско запошљавање: Др Владо Батножић
    Наиме, у писму које је “Блицу” пре два дана доставила група лекара Завода наводи се да је Батножић, откако је у јуну 2013. године преузео руководеће место, запошљавао по партијско-пријатељској линији, доводећи на места саветника, помоћника, правника, секретарица, менаџера и других чланове СНС, пријатеље из МУП-а, чак и родбину председнице Управног одбора те установе.

    „Кад дођете на руководеће место, онда правите свој тим. Није ми партијска припадност била одлучујућа, гледао сам да поставим људе који ће радити и донети резултат. Сменио сам пет-шест директора и знам да се многима није допало. Нисам ја омиљени лик у овој кући. Мој посао су паре, да их зарадимо. Да имамо опрему, добре лекаре и добре услуге. Заборавили су да наведу имена младих лекара које сам запослио“, самоуверен је Батножић који је од оснивања странке члан СНС.

    У писму су наведена имена и функције 19 новозапослених, од којих је чак 13 из СНС, а четворо из Батножићевог Општинског одбора Савског венца (секретар, председник омладине и два члана), где је био председник Савета за здравство.

    „Више немам времена за тај савет. Радим у Заводу по 18 сати, од установе која је била губиташка довели смо је у плус. Шта моји лекари и запослени раде у слободно време, да ли су чланови партија или не, то ме не интересује, већ само резултат“, каже Батножић.

    За сва­­­­ког од поменутих запослених чланова СНС он каже да су му били потребни и за сваког има оправдање. Неке је, каже преузео, као што је саветник др Драгољуб Филиповић, пензионисани лекар који је остао да ради услед недостатка лекара специјалиста медицине рада. За саветника је узео Зорана Мемића, такође пензионисаног у МУП, по професији графичког дизајнера да му, како каже, уређује сајт.

    „Било је неколико запуштених области, па и сајт је био катастрофалан. Довео сам човека који ради по уговору о делу за накнаду од 35.000 динара“, каже директор, додајући да је за исту накнаду и такође по уговору о делу ангажовао познаницу из МУП-а Мирку Милисављевић, архитекту.

    Симоновић без коментара

    Смењени директор “Железница Србије” Драгољуб Симоновић у писму групе лекара оптужен је да је за чланове Управног и Надзорног одбора тог Завода довео пријатеље и рођаке, да је чак и личног шофера именовао за члана УО. За време мандата је запослио више од 100 својих људи. Вођење сарадника по елитним ресторанима где се на трошак „Железница“ праве рачуни и по 1.500 евра, огромни трошкови за путовања и репрезентацију постали су стандардни начин Симоновићевог пословања. До јучерашњег броја директор Симоновић није одговарао на наше позиве.

    Дугачак је списак новозапослених где се, међутим, издвајају имена родбине председнице Управног одбора др Здравке Поповић Станковић. Признаје да је запослио њену кћерку, 30-годишњу Бојану Луковић, образлажући то упражњеним местом.

  5. MILAN BEKO : Spreman sam da preuzmem Železnice
    “Spreman sam da preuzmem Železnice i stojim na raspolaganju premijeru“, rekao je beogradski biznismen Milan Beko na konferenciji za novinare.

    “Spreman sam da preuzmem Železnice, ali to će biti odluka Aleksandra Vučića i resornog ministarstva“ , rekao je Beko na konferenciji za štampu.

    Odluku je, kaže, doneo jer nije mogao da ostane nemi posmatrač totalnog urušavanja srpske ekonomije.

    „Srpska ekonomija je mrtva, samo što još nije sahranjena“, naveo je MILAN BEKO.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend