ОДЗИВ на вакцинацију слабији је него икад. У Београду је, рецимо, од 70.000 доза обезбеђених за ову сезону досад утрошено тек нешто више од половине – свега око 38.000. Иако лекари још позивају на имунизацију, с обзиром на то да се масовније оболевање од грипа очекује у фебруару и марту, главни ”талас” вакцинације је прошао. Сада пацијенти, углавном старији од 65 година и хронични болесници, ”заврћу рукав” тек спорадично. Због тога ће, сва је прилика, вакцине, и ове сезоне, великим делом бити за бацање.
У више домова здравља, у различитим деловима Србије, ”Новостима” је у уторак потврђено да је интересовање за вакцинацију, генерално, слабо. Др Гордана Дамњановић из Дома здравља Крагујевац каже да је од 9.000 обезбеђених доза досад утрошено 5.200. Према речима Драгане Костадиновић, више медицинске сестре и координатора за имунизацију у Дому здравља Нови Сад, у фрижидерима је још 5.800 неутрошених доза од укупно 13.000, колико је добила ова установа. Око 1.000 је утрошено за вакцинацију смештених у Геронтолошком центру и Заводу за децу ометену у развоју у Ветернику, а у Дому здравља је вакцинисано око 6.200 Новосађана. У Нишу је одзив још слабији. Примаријус др Невена Симовић из нишког Дома здравља, каже за ”Новости” од је од 10.000 доза, утрошено око 3.500.
БАЧЕНО ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА ВЕЋ годинама у Србији вакцине има и за бацање. Лане је од 297.000 обезбеђених доза ”претекло” готово 140.000, што значи да је бачено око пола милиона евра. У магацинима Института за вирусологију, вакцине и серуме ”Торлак” још стоји 638.000 доза неискоришћене противпандемијске вакцине, која је плаћена око осам евра по дози. То је сада само 1.058 килограма медицинског отпада, који би требало да се извезе на уништавање.
– Одзив је ове сезоне, вероватно, најслабији од када се спроводи вакцинација, а сигурно у последњих 20 година – каже за ”Новости” др Предраг Кон, епидемиолог у београдском Заводу за јавно здравље. – Прве године после пандемије, рецимо, вакцинисали смо 55.000 људи, и то је за наше услове солидно, јер у читавој Европи, са изузетком Естоније и Литваније, имамо најмањи обухват вакцинацијом. У тим околностима задовољни смо када вакцинишемо 15 одсто старијих од 65 година, а ове сезоне је то пало на 10 одсто.
Статистика показује да сваког бар једном у осам година ”протресе” вирус грипа. Што се мање вакцинишемо, и колективни имунитет је слабији.
– Када се вакцинише хронични болесник заштита је 30 одсто, али када вакцину приме и чланови његове породице заштита је 70 до 90 одсто – објашњава др Кон. – Код нас је по закону у одређеним случајевима обавезна и вакцинација против тешких упала плућа, али те вакцине (пнеумо 23) тренутно и нема. Смањен интерес за вакцинацију довео је и до смањеног интереса за набавку вакцине, јер нико неће да набавља вакцине које се не утроше.
Доктор Горанка Лончаревић, шеф Одсека за имунизацију у Институту за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”, каже за ”Новости” да је обухват вакцинацијом ове сезоне највећи у Сремском, Рашком и Борском округу:
– У ова три округа утрошено је 82-83 одсто обезбеђених доза – каже др Лончаревић. – Од укупно 297.159 вакцина које су обезбеђене за ову сезону закључно са подацима до 17. јануара, вакцинисано је 62,5 одсто планиране популације.
Новости
Sta vredi kad vam niko ne vereje