Потсећање на политичке мутације Томислава Николића ка “Европској перспективи”

Срамна изјава Томислава Николића дата централној телевизији БиХ федерације да су Срби из Босне за њега “Босанци”, те да је спреман да клечи и да се извињава за све злочине, да злочинце треба казнити, и да је он за то, довољан је разлог за подсећање, ко је био овај човек деведесетих година, и кога данас хоће да обмане. За четничког војводу, Томислав Николић је положио заклетву пре тачно две деценије (13. маја 1993. године) на Романији, заједно са Јовом Остојићем, Митром Максимовићем Мандом и још петнаесторицом добровољаца који су ратовали на подручју Босне и Херцеговине.

А, шта је све Томислав Николић још у животу био, чијим се перјем китио, колико је послова радио, на каквим је све путевима и странпутицама био, колико је гробаља обишао, и колико је саучешћа дао, колико је он лично људи у гроб отерао, само су нека од бројних питања која нема ко да му постави. Јер је постао власт. Јер су медији под његовом контролом. Јер бедни медијски поданици у Београду неће да му се замерају, све док буде трајао. А кад падне, доћи ће и они њему на гробље, тек да виде како је то бити гробар, и колико је тешко продавати демократију, после онолико ископаних гробова и сандука, крстача и надгробних споменика које је “чича Тома” заливао својом љутом ракијом…

Лик и дело Томислава Николића често су површно описивани у разним временима и приликама, а реч је о човеку који је, преко туђих несрећа, лешева и ратова, стекао своју политичку “славу” и тако дошао до места председника државе. Данас он у име Срба и Србије даје благослове као патријарх, амнестира, пресуђује, прашта, извињава се, клечи пред жртвама Сребренице, позива на кажњавање злочинаца, шири мир и толеранцију…

На његову жалост, а на срећу српске јавности, његова прошлост није заборављена. Ако је он негде у себи склонио, други су добро упамтили шта је био, чиме се бавио и како је доспео ту где је данас…

Његов повелики скупштински “опус” из деведесетих, не би стао ни у најдебљу енциклопедију увреда. Тај, сада фини, “политички коректан” Томислав Николић,стицао је своје име у јавности блатећи све и свакога, па чак и мртве! Нико не сме да заборави да је изговарао највеће гадости попут оне о покојном новинару Славку Ћурувији: “…Ја не жалим Славка Ћурувију. Ко зна колико људи још не жалим. Знам да више нису живи, али не жалим. Не могу баш свакога да жалим. Ћурувија није заслужио да га ја жалим.”

Његова комуникација са опонентима у скупштини била је препуна израза попут оне: “Ево какво сте говно ви изабрали”, или, “тупане”, “тикване”, “глупане” и слично...Само17 дана пре убиства Зорана Ђинђића, Томислав Николић показује да је добро информисан:

“…Ако неко од вас у идућих месец или два види негде Зорана Ђинђића, реците му да је и Тито пред смрт имао проблеме с ногом.”

Бивши шеф пресбироа владе ДОС-а, Владимиром Беба Поповићем, у једном од својих телевизијских наступа, позвао се на изјаву Јовице Станишића, бившег Милошевићевог шефа Државне безбедности: “Ако хоћете да рушите радикале, пустите Шешеља, узмите Тому. Он је лично 1991. године, у селу Антин, убио неке цивиле и побацао их у базен”.

Поповић је тврдио да је Ђинђићева влада дала налог да се то провери, али су добили одговор како тих података нема, односно да је део документације уништен у бомбардовању Србије. Додао је и да је тадашњи високи функционер МУП-а Радован Стојичић Баџа био изнервиран тим догађајем, па је одмах затражио од барањске полиције да “Николића и остале добровољце Српске радикалне странке одмах врати у Србију!

У вези злочина у селу Антин, на велико изненађење, уместо Николића, проговорила је директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић, која је “утврдила” да се злочин у селу Антин десио пре доласка “добровољца Томислава Николића“! Ко познаје подлу позадину оваквих организације, не треба да га чуди што је и госпођа Кандић ово изјавила тек кад је Тома постао “проверени еуропејац”.

 

Уместо силом на силу-платформа!

 

Бивши крагујевачки “референт гробних места” Томислав Николић, био је деведесетих година потпредседник у владама Мирка Марјановића и Момира Булатовића. На незаконит начин је дошао до дипломе Факултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду.

Раније је покушавао у Крагујевцу да студира права. Није му ишло. Данас има титулу “мастер економисте”. Тврди и да је написао 13 књига, али, нигде ниједне нема. Ни код њега ни у књижарама. Кад мало попије оне своје ракије, тврди да има и орден “за стварање и очување Републике Српске”. Бројне жртве злочина у Босни и Херцеговини тражиле су, чим је ступио на дужност председника Србије, “да врати тај орден ако га има, јер је то увреда за цивиле побијене од стране добровољаца СРС”.

Четири пута је Томислав Николић губио на изборима за председника, а онда је, захваљујући болесној упорности, доживео да буде и пети пут кандидат, и то против Бориса Тадића, који је толико ојадио Србију, да је после њега било свеједно ко ће бити председник!

Када су 1994. године радикали и социјалисти били у привременом сукобу, Николић је у скупштини галамио: “…Ја сам пошао у рат, јер је он (Милошевић) позвао у рат.” Непуних годину дана променио је песму па је рекао: “Ми смо социјалисте научили патриотизму. За нама су пошли у овај рат!”.

У духу своје гробарске и некрофилске психологије, Николић је одмах после Милошевићеве смрти, понудио и своје “добре услуге” његовој фамилији:

“…Ја сам рекао Марку Милошевићу, ако ти желиш да оца сахраниш у Београду, ако хоћеш да мајка и ти будете на сахрани, ако хоћеш да буде изложен у савезној скупштини, или сахрањен у Алеји великана, само реци, све остало је моја брига, бар 100.000 људи ће ми у томе помоћи”.

И заиста, да су хтели, било би то остварење животног сна Томе Гробара, човека који је, као и сваки гробар, у смрти бившег државника, видео своју прилику живота, да се покаже.

Важно је знати данас, након свега што је од почетка 2013. године Томислав Николић рекао (и није рекао) у вези са преговорима о статусу српских општина на Косову, да је у интервјуу за РТС у априлу 2006. године изјавио и следеће:

“…Ако дође до окупације Косова и Метохије она ће бити изведена силом и због тога одбрана мора бити силом!”.

 

Две године касније, Николић се тога није сећао, па о Косову говори другим тоном, да он није за рат, него за мир, и да му “на памет не пада да у рат за Косово шаље туђу децу”. Истовремено, за Хрватску радиотелевизују (ХРТ) без имало стида је изјавио како се СРС “одрекла старих српских граница Карловац-Карлобаг-Вировитица“, да он прихвата “очување граница Хрватске које су признате од стране УН”.

Као новопечени “еврољубац“, Николић овако говори: “…Ја знам колико доброг живота може да се оствари уласком у ЕУ, али знам да Србија има само један услов, да у ЕУ уђе цела”. Одједном, 2013. године, више му ни тај услов није важан. Он не постоји чак ни у правној папазјанији (Платформи за Косово) коју је он наручио од свога млађаног саветника Марка Ђурића.

 

Како се богатио Томислав Николић

 

Колико је “чича Тома” зарадио пара од своје ратнохушкачке политике, и сам је признао на једној од последњих седница СРС уочи одласка из странке, где је рекао да је “обезбеђен до краја живота, да има пара за цео живот, да га проживи до краја како треба”! Хвалио се и како има од кога да узме паре, а у прилог том, позната су и сведочења присутних на једном од седница одбора за безбедност, где се расправљало о годишњем раду БИА:

“…Крећемо у Плави слалон, Александар Вучић трчи за нама. Вучић нас у један ћошак скупио, пошто су се већ новинари окупили у холу нама иза леђа да би слушали, и Аца каже: –Морам да вам саопштим једну непријатну ствар. Томислав Николић је наредио да не помињете тајкуне зато што ви не знате који од њих нас финансирају. Ми смо се само погледали, у чуду се нашли…”.

Обилазио је Николић и своје финансијере по Швајцарској и одатле доносио паре,спремајући се за свој велики преокрет, за “европски пут”. Ако завршим ово у Швајцарској, све сам вас обезбедио, говорио је, као да збрињава сирочад коју је одлучио да напусти.

Његова склоност отимачини није од јуче, него од кад је ушао у политику са идејом да се од ње обогати. Тако је у време док је био директор ЈП Пословни простор Земун, направио многе малверзације у сарадњи са супругом Драгицом и Александром Вучићем.

Крајем 1998. године, у децембру, закључен је уговор по коме је СРС од ЗИПС-а (општинским новцем, наравно) закупила зграду Магистрата по цени од 1,52 дин. по квм, на тридесет година, и целокупна сума (тада 400.000 марака) исплаћена је у наредних неколико месеци. То није била страначка одлука, већ пре свега нешто што су режирали Николић и његове екипе.

Николић је, тада у функцији в.д. директора ЈП Пословни простор, уплатио на рачун Спортско-рекреативног центра Пинки, чији је директор био Александар Вучић, 30.000 марака на име рекреације запослених. Тим истим парама, после само неколико дана, плаћен је рекламни оглас у страначком гласилу Велика Србија, којим се публика обавештава да базен ради. Пребацивали су новац од предузећа до странке и назад, наравно уграђујући се за проценат. Коначно, преварама је дошао и до великих стамбених површина. Корак по корак…

Крајем 1998. године, као потпредседник владе, Николић добија стан површине 186,47 метара квадратних у Булевару Лењина 10А у Београду (решењем број 360-1978/98-01 од 22. децембра 1998). Тај стан је Николић касније откупио, али га је продао после 5. октобра 2000. године. Тада је објаснио да је морао да прода стан да би платио порез на екстрапрофит!

Касније је лажно пријавио да има стан од 97 квадрата на Новом Београду. Већ 2006. године, Томислав Николић је био у поседу два стана на ексклузивној локацији на Новом Београду, преко пута Београдске арене, где су као власници уписани његова супруга Драгица и син Бранислав. Тржишна вредност та два стана износила је око 350.000 евра, што је новац који посланик СРС није могао да уштеди, без обзира на све додатне привилегије које је уживао.

Кад је 2007. године бивши Булевар АВНОЈ-а на Новом Београду добио ново име- Булевар Зорана Ђинђића, Николић изјављује како ће продати стан, само да оде “на неку нормалну адресу”. Била је то најобичнија обмана. Три године касније, на његовој адреси су становали неки други власници! Галамио је, не због имена Зорана Ђинђића, него да нађе алиби за још једну своју стамбену “трансакцију”. Овом преваром је дошао до стана у вредности од два милиона евра, неуспешно демантујући да је коштао “само” 400.000 евра! Али, ако је и тако, где је народни посланик Томислав Николић, четнички војвода, зарадио толики новац?

 

Николић и синови

 

Мада је пуних две деценије све најгоре говорио о САД, и администрацији у Вашингтону као “центру зла”, Томислав Николић је лако и брзо променио свој став,чим му је Америка лично затребала. Наиме, његов син Радомир је током једног боравка у САД направио теже кривично дело. Корумпирани амерички амбасадор БилМонтгомери му је одмах прискочио у помоћ у акцији повратка сина Радомира.

У знак захвалности, али, и због заједничких послова, Николић је Монтгомерија, током оснивања Српске напредне странке, ангажовао за саветника. То њихово “пословно” пријатељство и даље траје. Зарадило се. Осим виле у Бајчетини, Томислав има и стан величине фудбалског стадиона, од 170 квадратних метара, аутомобиле (између осталог, најновији “Ауди”, пријављен као поклон), његови синови Бранислав и Радомир су се обогатили, стамбено збринули, напунили своје рачуне тешке десетине милиона евра….

И данас, без обзира на разлаз који се десио међу њима, из Томислава Николића понекад, спонтано, као кроз трбух, проговори дух Војислава Шешеља. Прошле, 2012. године, у време предизборне кампање, Николић је обећавао да ће “обавезно” да преиспита да ли су у случају убиства Зорана Ђинђића заиста осуђени људи који су то и учинили (јер му се чини да ови који су у затвору нису криви), те како је оптужница против Ратка Младића “противзаконита и неправедна”. Недавно, у интервјуу који је дао државној телевизији федерације БиХ, понудио је клечање у Сребреници и заложио се за кажњавање свакога ко је починио злочине.

 

Ускрс чича Томине Бубице

 

Такозвана прва дама Србије, Томина супруга, трагикомична домаћица Драгица Николић, сакупљачица лековитог биља и рецепата за народне лекове, постала је у излуђеној Србији до те мере значајна, да је министар културе обавезно води на отварања изложби и фестивала, њена слика “краси” насловне стране женских новина, а појавила се и у сред Народне библиотеке, како би, ваљда, дала на значају овој установи!

И Тома је поносан на њу па је пре пар година дао и једну “ускршњу” изјаву: “…Моја жена, која је сликарка, не фарба јаја само у црвено! Сваком детету, сину, снајама и унучићима наменски припрема ускршња јаја. Млађем сину, рецимо, осликава грб Партизана јер је ватрени навијач црно-белих, а старијем неки мотив из банкарства, посла којим се бави. Мени је годинама осликавала грб СРС, али ове године ће морати да мења знак” (“Курир”, 2009). Иначе, Тома своју жену пред дипломатским кором ословљава са Бубице!

 

Шта је Wикилеакс сазнао о Томиној дипломи

 

(Амбасада САД: Николић је купио диплому и функционално је неписмен!)

“Председник Српске напредне странке Томислав Николић купио је диплому факултета”. Ова информација наведена је у строго поверљивој депеши Амбасаде САД из Београда, коју је сајт Викиликс обелоданио 1. септембра прошле године. Ова депеша (08Белграде 111) упућена је у Вашингтон 29. јануара 2008. године.

Николић је неписмен

Осим што америчке дипломате у свом извештају наводе да је Николић купио диплому, они констатују да је он и неписмен, као и да не уме граматички правилно да се изражава српским језиком. Позивајући се на своје изворе у Србији, америчке дипломате су обавестиле шефове у Вашингтону о Николићевом образовању и интелекту:

“ Николић је купио диплому више школе и он је функционално неписмен. Николић уме правилно да користи само четири, од седам падежа у српском језику” – између осталогстоји у тајној депеши.

Иако су га сматрали неписменим и сумњали у валидност његове дипломе, то није сметало дипломатама САД да исте године помогну Николићу да покуша пуч у Српској радикалној странци, а после неуспеха у покушају преотимања странке да му обезбеде логистику за оснивање Српске напредне странке. Тадашњи амерички амбасадор у Србији Камерон Мантер помиње се као један од кључних људи који су посредовали у зближавању Бориса Тадића и Томислава Николића и оснивању Српске напредне странке. Можда су управо Николићево (не)образовање и слаб интелект били кључне „врлине” због којих су САД зажелеле да га регрутују у редове својих сарадника и плаћеника.

 

Американци су га назвали „Авет”

 

Запослени у амбасади САД су са ниподаштавањем и подругљиво писали о Томиславу Николићу. У дипломатским депешама које су слате 2009. године, у којима су запослени у амбасади САД у Београду Николића поредили са авети, а према подацима сајта Викиликс, Николић је упоређен са авети у депеши амбасаде која је послата у Вашингтон 4. августа те године. У том тренутку САД нису имале амбасадора у Србији, већ је дужност привремено вршила отправница послова Џенифер Браш.

Занимљиво је да је Николић у то време већ увелико био председник Српске напредне странке и радо виђен гост у амбасади САД у коју је долазио по инструкције. ИакоСАД на Томислава Николића гледају као на неписмену авет са купљеном дипломом факултета, то им није сметало да га, уз Бориса Тадића, ангажују у даљем растурању Србије. Вероватно те Николићеве карактеристике, по Американцима, представљају гаранцију да ће лидер напредњака бити веома успешан у даљем упропашћавању Србије.

 

Колико је ”тежак” Томислав Николић и његови синови? Како је од посланичке плате данашњи председник Србије постао међу сто најбогатијих Срба, укључујући и најбогатијег Бориса Тадића и његове криминалце (Ђиласа, Пајтића, Шутановца, Петровића…)?

Томини синови су, док им је отац био само војвода и посланик, били су у милости фудбалске мафије на челу са Жарком Зечевићем, дугогогодишњим генералним секретаром ФК Партизан. Од овог клуба су добили станове, аутомобиле, милионе евра.Тата је мафију покривао код тадашње власти. Његова Бубица, (супруга Драгица) терала га је да стално доноси огромне своте новца. Тома се једом пожалио свом партијском колеги Зорану Красићу ( Е, мој Зоки, Драгица стално тражи паре, ни амерички буџет њу не може задовољити!).

И док су гладни, боси и голи чланови Српске радикалне странке агитовали даТомислав Николић победи Бориса Тадића, њихов лидер се церекао у себи глупој народној маси, јер је он сваки изборни пораз дебело наплаћивао. Наиме, његов менаџер Александар Вучић уговарао је колико кошта да радикали у Народној скупштини Србије омогуће изгласавање закона.

Технологија је била једноставна. Прво радикали поднесу на проевропске законе Демократске странке стотине амандмана, за говорницом се ”жестоко” обрачунају са влашћу, а онда Тома подвикне да се изађе из сале, немају они шта више да траже. Када изговори ове речи, посланици су знали да је пала нагодба, и да ће стићи огромне паре. Оне су завршавале у Томином и Вучићевом џепу.

Два пута је Николић губио председничке изборе. Два пута је улог био по 20 милиона евра!

Новац је Вучићу и Томи исплаћивао Миодраг Ракић, а све је снимала Војнообавештајна служба. Ракић је тако држао обојицу у шаци. Снимке је предао обавештајном аташеу САД-е у Београду.

Волео је Тома да му мали Аца набавља новац и од енглеске обавештајне службе.Примио их је у војом одмаралишту на Копаонику пре него што је разбио Српску радикалну странку. Уствари, Александар Вучић је Томислава Николића водио као мечку Божану! Томи је било само важно да његовој Бубици може да однесе милионе евра. На Копаонику је Тома, у друштву Вучића, Јоргованке Табаковић и једног генерала, свечано примио новац и обећао да ће разбити Српску напредну странкуи да ће Србију свести на пашалук.

Заиста, лако је манипулисати са Томиславом Николићем, који нема ни елементарно образовање. Учествујући у политичком животу, Тома је научио фразе и анегдоте којима се користи. Он, чак, ни основне појмове не разликује. Са тако припростим, а халапљивим човеком, Александар Вучић брише под. И када се у Томи пробуди српски домаћин, Вучић га подсети шта је све за њега урадио, колико десетина милиона је узео, и да мора то сада да одраде заједнички.

И док се Томина Бубица одавала мушкарцима у Крагујевцу, а потом и у Београду, Тома је жестоко ашиковао са једном радикалком, бившом председницом једне београдске општине. Толико је био заљубљен, да када га је она оставила, јер је након Томиног одласка од радикала она остала у странци, да је у сали Скупштине Србије, у директном преносу, не контролишући се, одбрусио јој “Ви сте и раније дизали ноге, али се нисте жалили”.

Шта на крају рећи? Србија је за жаљење, када смо, између белосветског хохштаплера и лопова Бориса Тадића, морали да изаберемо мањег лопова, припростог Томислава Николића. Председник Србије у зграду Председништва уселио своју Бубицу, да се из кабинета бави ”хуманитарним радом”, прикупљањем пара! Он је сваког дана у поподневним часовима у припитом стању, а његови телохранитељи тврде да је увече пијан ко Швеђанин! Бог да му душу прости…

Ваљда ћемо се ускоро радовати и његовом одласку.

 А 1.

  Томина сабрана дела

Када је онако необразован човек, какав је Томислав Николић, несрећним сплетом околности изабран за председника, одједном је у његовој званичној биографијиобјављено да је написао чак 13 књига! Нико не зна “све Томине наслове”. Редакција Таблоида је ипак сакупила називе његових “сабраних дела”, мада она не постоје ни у књижарама, ни у антикварницама ни на улици, а, вероватно, ни у личном поседу аутора. Радикали се одавно спрдају са тим, јер, кажу, “све је то Воја написао и њега потписао!”…Кажу, толико књига ни Андрић није написао, и ред је да се помену, по имену… “Ни победа ни пораз”; “Све за Косово и Метохију”: “Отета победа”; “Шешеља за председника”; “Кроз медијски мрак”; “Писмо са адресом”; “У канџама мржње”; “Говорио сам”; “Скупштински ход по мукама”; “Неокомунистички парламент”; “Од почетка”; “Кад падне влада Милошевић пада”; “Ровови у Народној скупштини”.

    А 2.

  Посланик и гробар – доживотно!

Од 1992. године, Томислав Николић је једини посланик у Скупштини Србије који је изабран у сваки скупштински сазив! Двадесет и једну годину прима посланичку плату, и спада у јединствене, у Европи ретке “примерке” политичких рептила који живе за власт и од власти.

    А 3.

  Шта је Николић говорио о Европској унији 2005. године

“Не знам ништа позитивно о ЕУ, сем да је зло. Не интересују ме ни симболи, ни принципи, ни устав, ни регуле, ни акти ЕУ зато што је погазила све што је радила. ЕУ према Србији има лош однос и о Европи ме не питајте ништа! Позивам Бориса Тадића и Војислава Коштуницу да отворено кажу да су били у заблуди шест година јер су веровали Европској унији, која је Србији ломила врат. Тадић и Коштуница воде земљу у хаос и демократију коју је ЕУ смислила за паћенике у транзицији…”

 

мајор Горан Митровић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије