Промене закона који нам мењају живот

Јулску скупштинску дебату подгреваће готово свакодневно и сет економских закона – о приватизацији, стечају, раду и планирању и изградњи… Ови прописи су кључ за наговештене реформе, привлачење инвестиција и побољшање привредног амбијента.

У каквим условима послује српска привреда најбоље показује Дуинг бизнис листа Светске банке која нас по лакоћи пословања сврстава тек на 93. место. У поређењу са земљама из окружења бољи смо само од Босне и Херцеговине.

Раз­лог је јед­но­ста­ван – на­ша зе­мља ни­је спро­ве­ла ни­јед­ну ре­фор­му у пе­ри­о­ду од ју­на 2012. до ју­на 2013. ка­да су по­сма­тра­ни усло­ви по­сло­ва­ња у 198 зе­ма­ља све­та.

Осим рас­те­ре­ће­ња при­вре­де, но­ви за­ко­ни о при­ва­ти­за­ци­ји, сте­ча­ју и из­град­њи услов су за до­би­ја­ње кре­ди­та Свет­ске бан­ке од 250 ми­ли­о­на до­ла­ра бу­џет­ске по­др­шке. Пр­во­бит­ни план је био да бу­ду усво­је­ни до кра­ја про­шле го­ди­не. Чак су пр­ва два и про­шла вла­ду, али је та­да­шњи ми­ни­стар при­вре­де Са­ша Ра­ду­ло­вић, ко­ји је на­пи­сао пред­ло­ге за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји и сте­ча­ју – под­нео остав­ку, а вла­да Иви­це Да­чи­ћа је при­вред­не за­ко­не за­јед­но за за­ко­ном о ра­ду по­ву­кла из про­це­ду­ре „на до­ра­ду”.

По­сле по­прав­ки сва три за­ко­на, о ко­ји­ма се ових да­на рас­пра­вља, ви­ше не ли­че на оне о ко­ји­ма се при­ча­ло пре шест ме­се­ци. И сам Ра­ду­ло­вић је ју­че по­твр­дио да се у На­цр­ту за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји „у пот­пу­но­сти од­у­ста­ло од пред­ло­га за­ко­на ко­ји је пред­ло­жи­ло Ми­ни­стар­ство при­вре­де док сам ја био ми­ни­стар”.

Он сма­тра да Пред­лог но­вог за­ко­на пред­ста­вља на­ста­вак пљач­ка­шке при­ва­ти­за­ци­је, јер је уве­де­на не­по­сред­на по­год­ба као ме­тод про­да­је. Од­ред­ба о не­по­сред­ној по­год­би без јав­ног тен­де­ра, као рав­но­прав­ни ме­тод про­да­је пред­у­зе­ћа, прак­тич­но, по ње­му, омо­гу­ћа­ва на­ста­вак бе­срам­не пљач­ке др­жа­ве уз пу­но за­кон­ско по­кри­ће. Он је ре­као да је та од­ред­ба увр­ште­на у за­кон на пред­лог ка­би­не­та пре­ми­је­ра Алек­сан­дра Ву­чи­ћа, уз ње­го­во пу­но зна­ње. Ра­ду­ло­вић твр­ди да се од­у­ста­ло од тран­спа­рент­но­сти, ис­пи­ти­ва­ња по­сло­ва­ња пре при­ва­ти­за­ци­је, де­мон­ти­ра­ња пар­тиј­ских над­зор­них од­бо­ра и де­таљ­не кон­тро­ле на­кон при­ва­ти­за­ци­је. А у при­ва­ти­за­ци­ји ће и да­ље мо­ћи да уче­ству­ју ком­па­ни­је из по­ре­ских ра­је­ва иза ко­јих се кри­ју гра­ђа­ни Ср­би­је.

У ње­го­вој вер­зи­ји за­ко­на по­сто­ја­ла је мо­гућ­ност про­да­је це­лог ка­пи­та­ла, али и од­ре­ђе­ног уде­ла у вла­сни­штву пред­у­зе­ћа. Од­но­сно мо­гло је да се ку­пи и ма­ње од 100 од­сто уз до­ка­пи­та­ли­за­ци­ју или чак пет од­сто и да се до­би­је во­ђе­ње ме­наџ­мен­та. А са­мо у из­у­зет­ним слу­ча­је­ви­ма мо­гла је да се про­да­је имо­ви­на. Пре­ма том за­ко­ну куп­ци ни­су мо­гли да до­ла­зе из оф­шор зо­на, ни­ти су као куп­ци мо­гли да се по­ја­ве они ко­ји су већ уче­ство­ва­ли у не­у­спе­шним и рас­ки­ну­тим при­ва­ти­за­ци­ја­ма, као и њи­хо­ва по­ве­за­на ли­ца.

За­кон ак­ту­ел­ног ми­ни­стра Ду­ша­на Ву­јо­ви­ћа ко­ји се на­ла­зи на јав­ној рас­пра­ви пред­ви­ђа рав­но­прав­не мо­де­ле про­да­је и ка­пи­та­ла и имо­ви­не, али уво­ди и стра­те­шко парт­нер­ство и пре­нос ка­пи­та­ла без на­док­на­де за­по­сле­ни­ма (30 од­сто у ак­ци­ја­ма или уде­ли­ма) или пре­нос ка­пи­та­ла без на­кна­де стра­те­шком ин­ве­сти­то­ру што пред­ста­вља до­де­лу бо­ну­са ин­ве­сти­то­ру у слу­ча­ју по­зи­тив­них ре­зул­та­та по­сло­ва­ња.

Он осим тен­де­ра пред­ви­ђа мо­гућ­ност не­по­сред­не по­год­бе, али са­мо у из­у­зет­ним слу­ча­је­ви­ма уз одо­бре­ње вла­де и ка­да је то у оп­штем ин­те­ре­су. Др­жав­ни по­ве­ри­о­ци мо­гу да от­пи­шу ду­го­ве, а као јед­на од ме­ра за рас­те­ре­ће­ње су­бјек­та при­ва­ти­за­ци­је на­во­ди се фи­нан­сиј­ска кон­со­ли­да­ци­ја, то јест по­сту­пак пре­у­зи­ма­ња ду­го­ва по­ве­ри­ла­ца су­бјек­та при­ва­ти­за­ци­је од стра­не др­жа­ве.

За­јед­нич­ко за оба пред­ло­га је­сте да ће пред­у­зе­ћа ко­ја не ус­пе­ју да на­ђу ин­ве­сти­то­ра, а не мо­гу да оп­ста­ну, за­вр­ши­ти или у ли­кви­да­ци­ји или у сте­ча­ју, за­ви­сно од њи­хо­ве имо­ви­не и оба­ве­за.

Али у за­ко­ну о сте­ча­ју пред­ло­зи бив­шег и са­да­шњег ми­ни­стра не­ма­ју го­то­во ни­ка­кве слич­но­сти.

– Пред­лог про­пи­са ко­ји се на­ла­зи на јав­ној рас­пра­ви пред­ста­вља са­мо по­бољ­ша­ну вер­зи­ју тре­нут­но ва­же­ћег за­ко­на. Он је до­бар, ускла­ђен са ЕУ и не­мач­ким за­ко­но­дав­ством и ни­је би­ло по­тре­бе дра­стич­но га ме­ња­ти већ са­мо по­бољ­ша­ти у ци­љу по­ве­ћа­ња тран­спа­рент­но­сти и спре­ча­ва­ња зло­у­по­тре­ба. Њи­ме су по­ве­ћа­на пра­ва по­ве­ри­ла­ца и сте­пен њи­хо­вог на­ми­ре­ња, а тро­шко­ви сте­чај­ног по­ступ­ка су сма­ње­ни – ка­же за „По­ли­ти­ку” Ива­на Ма­тић, ди­рек­тор­ка Аген­ци­је за ли­цен­ци­ра­ње сте­чај­ног управ­ни­ка.

Уме­сто Ра­ду­ло­ви­ће­вог пред­ло­га о осни­ва­њу ко­мо­ре сте­чај­них управ­ни­ка, ко­ја би над­зи­ра­ла њи­хов рад, тај по­сао ће ра­ди­ти Аген­ци­ја за ли­цен­ци­ра­ње сте­чај­них управ­ни­ка, као и до са­да. Он је пред­ла­гао ауто­мат­ски сте­чај и да сте­чај­ни управ­ни­ци до­би­ју ши­ра овла­шће­ња.

У но­вом за­ко­ну су­ди­ја не мо­же ди­рект­но да би­ра сте­чај­ног управ­ни­ка, већ од­бор по­ве­ри­ла­ца, а ауто­мат­ски сте­чај се уво­ди у скла­ду са од­лу­ком Устав­ног су­да. Ка­да је реч о на­пла­ти по­тра­жи­ва­ња за­по­сле­ни су на пр­вом ме­сту, по­том сле­ди др­жа­ва, оста­ли по­ве­ри­о­ци и на по­след­њем ме­сту су по­ве­за­на ли­ца, ко­ја не мо­гу би­ти чла­но­ви од­бо­ра по­ве­ри­ла­ца.

За­кон о ра­ду ко­ји би тре­ба­ло да ре­лак­си­ра усло­ве по­сло­ва­ња и омо­гу­ћи по­сло­дав­ци­ма отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста у ве­ћој ме­ри се осла­ња на оно што је бив­ши ми­ни­стар при­вре­де пред­ла­гао и по­сло­дав­ци тра­жи­ли у по­гле­ду уки­да­ња ми­ну­лог ра­да, от­прем­ни­на, ра­да на од­ре­ђе­но вре­ме… Син­ди­ка­ти су ипак ус­пе­ли да се из­бо­ре да за вре­ме го­ди­шњег од­мо­ра или бо­ло­ва­ња рад­ни­ци при­ма­ју тро­ме­сеч­ни про­сек за­ра­де у ко­ји би ушли и то­пли оброк, пре­воз, бо­ну­си. Иако јав­не рас­пра­ве још ни­је би­ло син­ди­ка­ти пре­те да ни ову вер­зи­ју за­ко­на не­ће пу­сти­ти у Скуп­шти­ну због ко­лек­тив­ног уго­во­ра.

И нај­зад но­ви за­кон о пла­ни­ра­њу и град­њи, о ко­ме се нај­ма­ње го­во­ри у јав­но­сти, пред­ви­ђа из­да­ва­ње гра­ђе­вин­ске до­зво­ле на јед­ном шал­те­ру у пе­ри­о­ду до 60 да­на, што је био зах­тев ве­ћи­не ин­ве­сти­то­ра. А ка­да је реч о кон­вер­зи­ји пра­ва ко­ри­шће­ња у пра­во сво­ји­не на гра­ђе­вин­ском зе­мљи­шту Устав­ни суд је от­кло­нио све ди­ле­ме ре­кав­ши да вла­сни­ци при­ва­ти­зо­ва­них пред­у­зе­ћа ку­по­ви­ном фа­бри­ка ни­су сте­кли и сво­ји­ну на зе­мљи­шту. ако хо­ће да бу­ду вла­сни­ци пла­це­ва мо­ра­ће да пла­те пу­ну тр­жи­шну це­ну.

————————————————

Су­зи­ти про­стор за ко­руп­ци­ју и пра­ње нов­ца

Чла­ни­ца Са­ве­та за бо­р­бу про­тив ко­руп­ци­је Је­ли­са­ве­та Ва­си­лић оце­ни­ла је да На­црт за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји пред­ста­вља од­ре­ђе­ни на­пре­дак у од­но­су на по­сто­је­ћи, али да по­сто­ји још до­ста про­сто­ра за из­ме­не, те да ће о свим ње­го­вим ло­шим аспек­ти­ма тај са­вет оба­ве­сти­ти Вла­ду Ср­би­је.

Ва­си­ли­ће­ва, на­и­ме, сма­тра да На­црт за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји „оста­вља про­стор за ко­руп­тив­не рад­ње и пра­ње нов­ца”. „Овај пред­лог не­ма од­ред­бе ко­ји­ма би се омо­гу­ћи­ла кон­тро­ла пра­ња нов­ца, што зна­чи да ће опет по­сто­ја­ти мо­гућ­ност по­ја­ве Ша­ри­ћа и оста­лих”, ре­кла је за Тан­југ.

На­ве­ла је и да по­но­во оста­је „не­по­кри­ве­на” кон­тро­ла из­вр­ше­ња уго­во­ра на­кон при­ва­ти­за­ци­је, што је Са­ве­ту би­ло нај­про­бле­ма­тич­ни­је у ра­ду на број­ним пред­ме­ти­ма. „Та кон­тро­ла мо­ра би­ти ја­ко до­бро ре­гу­ли­са­на та­ко да не мо­же Аген­ци­ја за при­ва­ти­за­ци­ју да оста­вља де­сет ро­ко­ва за ис­пу­ње­ње уго­во­ра. На кра­ју се и не из­вр­ши уго­вор, фи­р­ма оде у сте­чај, а то мо­же да се де­си и на­кон усва­ја­ња овог за­ко­на”, твр­ди она.

Ма­ри­ја­на Ава­ку­мо­вић, Политика