Друштво

Ретки се враћају опанку

ЦИПЕЛЕ сваке године замени опанцима и до хиљаду житеља великих градова, који за будуће адресе бирају – село. Најчешће у селидби у рурална подручја су млади пензионери, али све чешће и радници који остају без посла и спас виде у комаду земље која им је остала у наследство. Миграције из града у 4.600 села, међутим, неупоредиво су мање од селидби у супротном смеру, јер се на асфалту годишње насели и до 250.000 људи.

Тачан број оних који одлуче да будућност проведу међу шљивицима и ливадама, осим статистиком, замагљен је и бројем “сеоских грађана”. Њихове адресе су у градовима, али највећи део године проводе у родним местима. Село лети хвали, али зими у граду живи тако и до 10.000 грађана Србије.

Према подацима Републичког завода за статистику објављеном у последњем Миграционом профилу Србије, који се односи на 2010. годину, чак трећина свих миграција у држави догоди се у селима. На нивоу Републике Србије број унутрашњих миграната је 258.664, док је из једног места централне Србије у друго прешло 205.928, а у Војводини око 50.000 грађана.

ДЕЦЕНИЈА ПРАЗНИ 500 НАСЕЉА ДА је српском селу преко потребна свежа крв показују и подаци да у њима самује 260.000 неожењених момака и око 100.000 неудатих девојака на прагу пете деценије. Да људи шансу не препознају на њивама говоре и прогнозе да ће наредних десет до 15 година нестати око 700 сеоских насеља у којима је мање од 100 становника, а очекује се и да ће наредна деценија и по испразнити још 500 насеља.

Демограф Института друштвених наука Владимир Никитовић сматра да је број оних који градове замене селом ипак мањи него што то статистика показује.

– Највећи део од трећине унутрашњих миграција је на релацији село – село – објашњава Никитовић. – Ова врста података обезбеђује се на основу пријава боравка, из чега се не види ко је стигао са асфалта. Прецизније податке о овоме имаћемо тек пошто буду објављени комплетни резултати пописа становништва.

За живот у селу најлакше се одлучују они чија имовина на селу може да омогући пристојан живот. Углавном је реч о брачним паровима који имају снаге за промену живота. Они су, међутим, малобројнији од породица којима је пољопривреда само додатни извор прихода.

Да је број повратника у сеоским срединама и даље премали сматра и Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ. Он каже да би криза и велика незапосленост могли да буду шанса за опустела села, али и истиче да је око 1.200 села у фази нестајања.

– Да би се то догодило мора да постоји јака политичка воља – објашњава Гулан.

– Велики број оних који остану без посла, уз пристојну отпремнину, окренули би се пољопривреди и животу у некој од 50.000 напуштених или 145.000 неусељених кућа. Живот у селу, међутим, не сме да буде посељачење. То значи да би држава морала и селу да обезбедни минимум животних услова који постоје у граду.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Покажи више

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!