понедељак , 21 септембра 2020

Ретки се враћају опанку

0
(0)

ЦИПЕЛЕ сваке године замени опанцима и до хиљаду житеља великих градова, који за будуће адресе бирају – село. Најчешће у селидби у рурална подручја су млади пензионери, али све чешће и радници који остају без посла и спас виде у комаду земље која им је остала у наследство. Миграције из града у 4.600 села, међутим, неупоредиво су мање од селидби у супротном смеру, јер се на асфалту годишње насели и до 250.000 људи.

Тачан број оних који одлуче да будућност проведу међу шљивицима и ливадама, осим статистиком, замагљен је и бројем “сеоских грађана”. Њихове адресе су у градовима, али највећи део године проводе у родним местима. Село лети хвали, али зими у граду живи тако и до 10.000 грађана Србије.

Према подацима Републичког завода за статистику објављеном у последњем Миграционом профилу Србије, који се односи на 2010. годину, чак трећина свих миграција у држави догоди се у селима. На нивоу Републике Србије број унутрашњих миграната је 258.664, док је из једног места централне Србије у друго прешло 205.928, а у Војводини око 50.000 грађана.

ДЕЦЕНИЈА ПРАЗНИ 500 НАСЕЉА ДА је српском селу преко потребна свежа крв показују и подаци да у њима самује 260.000 неожењених момака и око 100.000 неудатих девојака на прагу пете деценије. Да људи шансу не препознају на њивама говоре и прогнозе да ће наредних десет до 15 година нестати око 700 сеоских насеља у којима је мање од 100 становника, а очекује се и да ће наредна деценија и по испразнити још 500 насеља.

Демограф Института друштвених наука Владимир Никитовић сматра да је број оних који градове замене селом ипак мањи него што то статистика показује.

– Највећи део од трећине унутрашњих миграција је на релацији село – село – објашњава Никитовић. – Ова врста података обезбеђује се на основу пријава боравка, из чега се не види ко је стигао са асфалта. Прецизније податке о овоме имаћемо тек пошто буду објављени комплетни резултати пописа становништва.

За живот у селу најлакше се одлучују они чија имовина на селу може да омогући пристојан живот. Углавном је реч о брачним паровима који имају снаге за промену живота. Они су, међутим, малобројнији од породица којима је пољопривреда само додатни извор прихода.

Да је број повратника у сеоским срединама и даље премали сматра и Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ. Он каже да би криза и велика незапосленост могли да буду шанса за опустела села, али и истиче да је око 1.200 села у фази нестајања.

– Да би се то догодило мора да постоји јака политичка воља – објашњава Гулан.

– Велики број оних који остану без посла, уз пристојну отпремнину, окренули би се пољопривреди и животу у некој од 50.000 напуштених или 145.000 неусељених кућа. Живот у селу, међутим, не сме да буде посељачење. То значи да би држава морала и селу да обезбедни минимум животних услова који постоје у граду.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Да ли се на пролеће припрема нова балканизација Балкана и Европске уније?

5 (5) * Осим оних ратника Исламске државе који у Босну и Херцеговину стижу „редовном …

Ваздух у Београду је загађенији од Шангаја

5 (1) Београд је протеклог викенда поново био један од најзагађенијих градова на свету: у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *