Русија: Уместо пропасти под западним санкцијама, рубља све јача, а буџет све пунији?!

Амерички председник Барак Обама оценио је након увођења санкција Русији да је руска привреда “разбијена у парампарчад”, али данас рубља константно јача, а о несташицама нема ни говора.

Економски портали анализирају пропаст западних санкција и стратегију којом је Русија избегла привредни слом и чак почела да јача у неким економским сферама након почетног удара на валуту и пада производње.

У Русији је социјално незадовољство избегнуто, а плате и пензије расту темпом планираним пре санкција.

Контрасанкције Русије за увоз одређених пољопивредних артикала са Запада показале су се као веома корисне за руску пољопривреду.

Агенција Блумберг објавила је да је за прва три месеца 2015. године руска валута, по свим показатељима, прешла из категорије најгорих у најбоље у свету. Санкције Вашингтона и Брисела имале су два циља: руинирање руске економије и изазивање незадовољства грађана који би затим сами скинули са власти Владимира Путина и његову администрацију.

Зато су пажљиво биране мете – тако да не оштете превише економију западних земаља које имају своје интересе у Русији.

Да не би себе казнио забраном увоза руских енергената, Запад се одлучио за већ испробану меру — драстично обарање цена нафте и гаса, уверен да ће тако нанијети озбиљан ударац руском буџету, пише агенција Срна.

Међутим, руска Влада и економски стручњаци чине оно што није било очекивано – појачавају производњу и извоз. Тако долази до “профитабилног парадокса”: рубља драстично пада, а руски буџет, који се планира у рубљама, енормно се пуни.
У тренутку када су уведене санкције, долар је вредио око 34 рубље.

Кад је пала цена нафте, америчка валута је у једном тренутку вредела готово 70 рубаља, што значи да је на сваких 100.000 “буџетских” долара, у државну касу стизало седам милиона рубаља.

Руске компаније – извозници нафте и гаса никад ниси живеле боље него под санкцијама — зарађују у доларима, а обавезе плаћају у рубљама. За њих, заправо, барел нафте вреди двоструко више, наводе економски портали, како преноси агенција Срна.

У тренутку када је рубља драстично падала, руски буџет, који се планира у рубљама, енормно се пунио.

Русија није само велики извозник енергената, него и увозник хране и високих технологија, што се плаћа доларима. Рампу на извоз високих технологија одмах су ставили сами произвођачи.

Чинило се да Москви не преостаје ништа друго, осим да цену увезене хране пребаци на купце, односно да дозволи да се цене дуплирају, пратећи раст долара, и да се тако реализује циљ санкција.

Уместо тога, Русија забрањује увоз хране са Запада и одбија да купује скупе доларе да би плаћала пољске јабуке и шпанске брескве или шунку. Уштеђене рубље Москва улаже у подстицај веома запостављене домаће пољопривреде, а оно што се није могло произвести, увози из земаља које Русији нису увеле санкције и у којима је све то далеко јефтиније него у Европи – наводи агенција Срна.

 

Срна