Наставник ликовног, Бернард Љубас из Рековца, открио је пре 12 година у оближњем селу Велика Kрушевица запуштену бару. Након више од деценије упорног рада и љубави према природи претворио је напуштено, изоловано имање надомак Гледићких планина, у чаробно језеро у које су се настаниле биљке и животиње којих раније није било.
Скривена у шуми, у долини између два брда налази се Бобанова бара. Тако је зову и препознају мештани Левча. Међутим, у стварности то је језеро од преко 80 ари, које је Бернард Љубас из Рековца пре 12 година открио и почео да сређује. Данас је то рај и за животињски свет и за људе. До језера се стиже кроз шуму.
Около нема кућа, а окружују га ливаде које миришу на лековито биље и врзине препуне шипурака, глога, дивљих купина. Са две стране језера на узвишицама су видиковци са којих се пружа поглед на Рековац и остатак левачког краја. Налази се на нешто више од 420 метара надморске висине. То је оно што је природа учинила на овом месту.
Први пут процветали локвањи
Бернард Љубас каже да је очистио тек једну трећину од трске. Почеле су тада да излећу дивље патке што му је био знак да је вода чиста. Kада је рашчистио тај простор појавила су се јата ласта, које долазе да пију воду, јер сада имају отворену површину воде. “То је дивота гледати како у огромном броју у бришућем лету надлећу воду. С друге стране, оне увече хватају комарце, па свако ко мисли да у овој дивљини није могуће боравити због њих, вара се. Онда су се појавиле барске корњаче у огромном броју. Почеле су да долазе чапље, којих никада пре није било. Населила се и барска кока, које такође никада није било у овом крају и излегла је младе, а ове године први пут су процветали и локвањи. Порибио сам језеро и тако се створио један диван екосистем, који функционише сам за себе,” прича Бернард Љубас.
Власници поклонили земљу
Тако је Љубас оживео некада нарушен екосистем. А то је резултат његове радозналости. Пре него што се доселио из Босне у мајчин родни крај истраживао је и у литератури пронашао податке о три језера у околини Рековца. У стварности постојало је само једно, али је случајно са пријатељем наишао на ову бару. Власници земље нису били расположени за продају, али су му је великодушно уступили, јер са мочварним земљиштем не могу много тога да ураде.
“Поклонили су ми то парче земље и дозволили да га преуредим како желим. Убрзо сам за тек стотинак евра купио бачију стару преко 150 година и поставио је на обалу. Они су схватили моје добре намере. Ја само желим да спашавам природу, да стварам животињама нове услове да могу да се размножавају и да живе у својим стаништима. Сада је ту један нови свет кога раније није ни било. Kорак по корак, из дана у дан ово уобличавам у једну прелепу оазу. Ово је мој мали допринос тези да се вратимо природи, да је поштујемо и да схватимо да без ње нећемо опстати,” каже Љубас.
Наше нарави у природи
Уз велику љубав према природи уклопила се и Бернардова креативност и наклоност ка уметности, с обзиром на то да је по занимању наставник ликовног. Тако су на језеру никли детаљи који допуњују, али не нарушавају склад у коме могу да уживају љубитељи природе. Али, каже Љубас, прави љубитељи.
“Прошле године сам понудио ово место пецарошима да уживају за минималну накнаду која је мени била довољна да покријем трошкове горива да их одведем. Али десило се да су покрали рибу. С друге стране, има људи којима уступим ово место, али онда цео наредни дан проведем скупљајући пикавце и ђубре које су оставили за собом. Тако је ово место остало резервисано само за пријатеље и осведочене љубитеље природе. Имам намеру и даље да га сређујем, али искрено, за то треба новца,” каже Љубас.
До тада Бернард ужива у вожњи чамцем по сопственом језеру. Ужива у јатама ласта и чворака који ту проводе ноћ, гледа како белоушке пливају по води, завршава полуострво кога са обалом повезује мостић. Посматра обиље биљног и животињског света и уређује сваки кутак обале. На овом месту нема струје, али зато има самониклих јабука које обилато рађају.
фото: Биљана Ненковић
