За шест месеци ове године упркос томе што цене некретнина мирују већ скоро три године и што камате на стамбене зајмове падају све се мање грађана одлучује да узме кредите не би ли себи трајно обезбедили кров над главом.
– Тржиште је живо и далеко је од тога да се месечно у Београду прода само десет станова, како често слушамо као доказ о страшном паду тражње. Ово је двомилионски град. Људи се разводе, наслеђују, продају већи да би купили два мања стана. Али је удео стамених кредита у купопродајним уговорима пао на испод 40 одсто – каже Мирослав Цветковић, директор Агенције „Цветковић–Рашков”.
И Милан Симоновић, из агенције „Менаџер”, потврђује да се више купује и продаје него раније, али да је осетан пад купаца на кредит.
– Зајмови су били доминантни од 2006. до 2010. Због великог ризика мало ко се данас усуђује да их узме. Чак иако су камате пале за скоро двадесет одсто људи се плаше да се задуже на дуг период – каже Симоновић.
Тачни подаци о промету постоје само за некретнине купљене на кредит. За шест месеци ове године осигурано је 2.500 кредита вредних око 80 милиона евра. Толико је према подацима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита осигурано у истом периоду прошле године. Колико је то занемарљиво најбоље илуструје податак из 2008. године или златног доба тржишта некретнина када је осигуран 17.371 зајам.
Због чега застој у кредитном задуживању?
Главни разлог су мале зараде и кредитна неспособност, али и велики пратећи трошкови за подизање стамбеног зајма. Тешко да неко са платом од 380 евра може да обезбеди учешће које износи 20 одсто од вредности некретнине и плати пратеће трошкове одобравања кредита. За стан, на пример, од 50.000 евра треба спремити око 12.000 евра за учешће и пропратне трошкове као што су обрада кредита, осигурање, овера уговора, упис у катастар…
Сада позајмица за куповину некретнине може да се добије по камати испод четири одсто. То је мање него када је држава субвенционисала стамбене кредите, када су камате биле око шест-седам одсто па и више. Али то очигледно није довољно.
Удружење агенција за промет некретнина при Привредној комори Србије, недавно је најавило да ће званично покренути иницијативу да НБС обавезно учешће за стамбене кредите са 20 врати на десет одсто.
Пре три године, грађани који су узимали стамбене кредите под комерцијалним условима, кредите банака, давали су учешће од 10 одсто. Они који су се определили за субвенционисани стамбени зајам могли су да дају учешће од само пет одсто. То је олакшавало грађанима да се задуже, односно пратећи трошкови стамбеног зајма били су мањи.
.jpg "Седам пута мања тражња за стамбене кредите")
Без стамбених кредита трговина становима своди се на куповину и продају за кеш. То, међутим, није довољно да бисмо кренули станоградњу.
Колико је потребно саградити станова у овом тренутку и колика је уопште потражња није могуће сазнати, јер нико такву евиденцију не води. Чињеница је судећи по попису становништва да у Србији 300.379 грађана нема решено стамбено питање.
Података о томе колико је станова продато од 2009. године, када су цене почеле да се топе, нема, јер таква евиденција не постоји, као што је нема ни када је реч о броју станова у понуди. Да ли Београду недостаје 30.000 станова, као што се тврдило не тако давно, више нико се не усуђује да прогнозира. Подсећања ради, у време када је тражња била и по два-три пута већа од понуде, Млађан Динкић, тадашњи министар економије, говорио је да је у 2007. изграђено 7.000 станова, али да недостаје око 100.000 станова.
Како год било и оно што је саграђено сада не проналази лако купца. Пример за то је насеље „Степа Степановић” у коме око 200 станова углавном веће квадратуре чека купце. Грађевинска дирекција Србије већ пет година не успева да их прода и поред тога што је цену спустила са 1.250 евра по квадрату на 1.180 евра. Такође и новобеоградско насеље „Белвил”, грађено у време експанзије станоградње морало је да снижава цене станова не би ли их распродало.
У међувремену су и они који су узели кредите почели да касне са отплатом. Према писању медија 800 корисника кредита касни са отплатом. Иначе за десет година у Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита осигурано је 90.000 стамбених кредита. Само у овој години на добош је отишло 100 станова, исто као у првој половини 2014. године.
Цене мирују
Цене некретнина на српском тржишту тренутно мирују. Достигле су најнижи ниво од 2008. године, када су квадрати били папрени, углавном због велике тражње и енормних зарада инвеститора које су достизале и 100 одсто у односу на „производну” цену. Сада су цене много реалније и тако би требало да буде до краја године, кажу у агенцијама за промет некретнина.
Тренутно се цене квадрата у Београду крећу од 700 до максимум 2.500 евра. Од 2008. до данас највише су појефтинили квадрати на Новом Београду. Пре седам година у новобеоградским блоковима квадрат није могао да се нађе за мање од 1.700 евра, а сада може да се купи за 1.000 до 1.100, а на вишим спратовима и за 900 евра. Код „Арене”, раније је квадратни метар био око 3.000, а данас може да се купи за око 1.500 евра. На Вождовцу квадратни метар стаје од 900 до 1.500 евра, Миријево је од 800 до 1.100, Баново брдо од 1.000 до 1.400, Звездара од 1.000 до 1.500 евра, Раковица је од 850 до 1.100, а центар града од 1.700 до 2.500 евра.
