Шешељ тражи хитно ослобађање и 12 милиона евра одштете

Оптужени Војислав Шешељ затражио је од Трибунала у Хагу “хитно и неодложно пуштање на слободу”, оценивши да се “поступак не може наставити на правичан начин” после изузећа судије Фредерика Хархофа

У поднеску који је Трибунал данас објавио, Шешељ тражи 12 милиона евра као “накнаду штете”.

Лидер СРС, оптужен за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, тако је одговорио на питање расправног већа како наставити процес после изузећа судије Хархофа због “утиска да је пристрасан” у корист осуђујућих пресуда.

Шешељ, на чији је захтев судија Хархоф изузет уочи изрицања пресуде, наглашава да “с обзиром да је изузети судија Хархоф био члан претресног већа у току целог претресног поступка… јасно је да се овај поступак уопште више не може наставити”.

– Судија Хархоф је учествовао у доношењу свих одлука претресног већа, па је свака радња у току поступка ништавн – навео је Шешељ.

Оптужени “правно немогућом” назива ситуацију у којој би се новоименовани судије Мадаје Нијанг “аутоматски укључио у процес” и учествовао у доношењу пресуде, зато што “није учествовао у процесу ни један једини дан”.

Шешељ сматра и да је “потпуно јасно” да се поступак против њега “не може наставити на иоле правичан начин” и подвлачи да је “једини правно могућ излаз из ове ситуације да се поступак одмах обустави” и да га пусте на слободу.

У опширном поднеску, Шешељ је поновио ранији став да је оптужница против њега политичка и да је Трибунал прекршио његово право на “суђење у разумном року”.

У притвору Трибунала Шесељ је од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао, одмах пошто је обелодањена оптужница против њега.

После једног неуспешног покушаја и штрајка гладју оптуженог, суђење Шешељу почело је у новембру 2007, а изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар, али је одложено на неодређено време због изузећа судије Хархофа.

Да је пресуда изречена 30. октобра, Шесељ би, како је прецизирао, у притвору Трибунала био “тачно 3.900 дана” и приметио да “изгледа да хашке судије не знају шта је сврха суђења у разумном року”.

Тврдећи да је претрпео и “нематеријалну штету”, Шешељ тражи да му је Трибунал надокнади са 12 милиона евра.

Раније је тражио 10 милиона евра одштете. Трибунал и други органи УН уживају међународни имунитет од судских поступака.

Одлуку о томе како ће се наставити поступак, донеће расправно веће у којем су још председавајући Жан-Клод Антонети и Флавија Латанци.

Услов за наставак поступка, по пракси Трибунала, је да нови судија Нијанг прочита читав спис са суђења Шешељу. Алтернатива је да процес Шешељу почне из почетка, што правници у Хагу сматрају
мало вероватним.

До сада се није десило да неки судија Трибунала буде изузет из расправног већа на самом крају процеса, уочи изрицања пресуде. Правилима суда није предвиђен поступак у таквом случају.

Посебно веће Трибунала утврдило је, крајем августа, усвојивши Шешељев захтев за изузеће, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала, “показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда”.

У завршној речи у марту тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који се брани сам, да буде ослобођен.

 

Бета