Србија међу најзагађенијим земљама у Европи

Србија је међу најзагађенијим земљама у Европи и у наредних 10 до 15 година потребно је да у заштиту животне средине и комуналну инфраструктуру уложи око 8,5 милијарди евра из буџета, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Он је на конференцији за медије рекао да је прави тренутак да се из државне касе почне инвестирати у заштиту околине и комуналну инфраструктуру јер је буџет уравнотежен, смањењем дефицита од 2,2 милијарде евра из 2014. године.

„У државној каси ће се наћи вишак новца јер су смањени трошкови за камате и по основу гаранција, а привредни опоравак обезбеђује веће приходе, па је из буџета могуће годишње за заштиту околине издвојити око један одсто бруто домаћег производа (БДП) или 350 до 400 милиона евра,” рекао је Петровић.

Процена Фискалног савета је да је за решавање приоритетних проблема у заштити животне средине и комуналне инфраструктуре, годишње потребно издвојити око 500 милиона евра, а разлику од око 100 милиона требало би да обезбеде локалне самоуправе, јавна и државна предузећа.

„Електропривреда Србије (ЕПС) ће у наредних десетак година морати да у заштиту животне средине уложи око једну милијарду евра”, рекао је Петровић.

Он је истакао да су те инвестиције неодложне, а да на њих обавезује и Поглавље 27 у процесу придружења Србије ЕУ.

Ако Србија новац из буџета потроши на популистичке мере ризиковаће, према његовим речима, да ЕУ плати пенале за загађење животне средине. ;

Улагање од 500 милиона евра годишње у животну средину, равно је субвенцијама у пољопривреду, али је нужно јер је, како је рекао Петровић, Србија до сада инвестирала свега 0,7 одсто БДП, а земље централне и источне Европе (ЦИЕ) око два одсто. ;

„Влада Србије је једном пропустила прилику, 2006.године, да реши огромне проблеме у заштити околине, а имала је новца у буџету и продала Мобтел од чега је приходовала 1,54 милијарде евра”, рекао је Петровић.

Додао је да би требало избећи сличну грешку јер су проблеми постали већи, а њихово решавање скупље.

Петровић је рекао да је стање свих области животне средине критично, вода за пиће је лошег квалитета, канализациона мрежа неразвијена, а комуналне воде се изливају у реке, отпад се не прерађује већ одлаже на несанитарне депоније, а трећина грађана удише загађен ваздух.

Процене Фискалног савета су, како је рекао, да годишње због загађења ваздуха пре времена умре око 10.000 људи.

Ако се пропусти повољан тренутак и у буџету за наредну годину не планира улагање у животну средину, нужна улагања у будућности би, према речима Петровића, могла да захтевају веће жртве као што је замрзавање плата и пензија и повећање пореза.

„Највећи проблеми су у сектору вода јер се пречисти само десет одсто комуналних отпадних вода, а Београд и Нови Сад их директно испуштају у Дунав и Саву.

Земље ЦИЕ пречишћавају отпадне воде ;у просеку око 70 одсто, а град Будимпешта чак 95 одсто.

Уређење сектора вода је најскупље и коштаће према проценама Фискалног савета око шест милијарди евра, јер у канализациону мрежу треба уложити 2,5 милијарди, у постројења за пречишћавање комуналних вода 1,3 милијарде евра, а за унапређење водоснабдевања 1,5 милијарди евра.

У Србији је, према речима Петровића, у сектор прераде отпада потребно уложити око 1,5 милијарди евра јер се сада 70 одсто одлаже на несанитарне депоније.

„За уклањање историјског отпада предузећа Зорка, Вискоза, Азотаре и других и уклањања дивљих депонија потребно је око 300 милиона евра, а за санацију рударског отпада око 200 милиона евра”, рекао је Петровић.

У заштиту ваздуха, према процени Фискалног савета, потребно је уложити 2,3 милијарде евра, само ЕПС мора да удвостручи улагања и за десет година за те намене издвоји око 650 милиона евра.

За изградњу чистијег система даљинског грејања неопходно је 550 милиона евра, а за ;модернизацију возног парка Градског саобраћајног предузећа „Београд” неопходно је око 100 милиона евра.

„Повећање инвестиција у заштиту животне средине и комуналну инфраструктуру од 1,3 одсто БДП погурало би и привредни раст Србије за око 0,5 одсто”, рекао је Петровић.

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић рекао је да је неопходно донети стратегије за заштиту животне средине и повећати овлашћења надлежног министарства.

„Новац од такси за заштиту животне средине треба користити за тај сектор уместо што се преусмерава за друге потребе, рекао је Петровић.

Додао је да треба оспособити локалне самоуправе и комунална предузећа да инвестирају у заштиту животне средине и комуналну инфраструктуру.

Бета

Актуелно

Вода Западне Мораве није ни за заливање

Чачак – Велика микробиолошка загађења у неким раздобљима године карактеришу воду Западне Мораве као неупотребљиву …

Због загађења из термоелектране, у Костолцу сваки четврти дан није за дисање; становници Браничевског округа све болеснији

Термоелектране на угаљ, као главни извори загађења ваздуха у Србији, утичу на број оболелих од …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons