Српска привреда је у колапсу. Бајке којима премијер Србије описује успех своје Владе су прича за умоболне. Свако од нас, у својој средини, својим очима види ужас са којима се суочава већина грађана. Сви они који су у процесу приватизације растргли државну имовину, банке, јавна предузећа, компаније, руднике, данас су Вучићеви саветници и миљеници, јер су и њему натрпали џепове. У очекивању погодног тренутка да утекне из земље, премијер одлаже и приватизацију 17 друштвених предузећа.
СЛЕДЕЋИ НА РЕДУ ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ-3
Укупне обавезе 17 предузећа, које запошљавају 23.700 радника, на почетку 2014. године биле су 2,1 милијарде евра, док је њихова пословна имовина по књиговодству износила 1,6 милијарди евра!
Влада је одложила приватизацију на годину дана за 17 друштвених предузећа, која су на почетку 2014. године запошљавала 23.674 радника, и у зависним друштвима још око две хиљаде, јер постоје реалне шансе да се ревитализују, обзиром да су истекли сви разумни рокови за њено окончање, а и одлагање измирења обавеза ових предузећа, путем њиховог увођења у поступак реструктуирања, истекао је по одлуци Уставног суда 31. маја ове године.
Познато је да је прво друштвено предузеће уведено у заштиту од поверилаца, проглашењем реструктуирања, био “21 октобар” из Крагујевца, којег је 20. фебруара 2003. Агенција за приватизацију увела у поступак реструктуирања. До данас је од тада прошло више од 12 година.
Бивши министар Динкић у поступку реструктуирања од 179 друштвених предузећа и 102 њихова зависна друштва, успешно је приватизовао само Радио ЈАТ са три запослена, а на суштинском реструктуирању ништа није радио.
Тако се мера реструктуирања претворила у меру изигравања поверилаца, који су тим законом били заштићени, јер нису били у обавези измирења својих обавеза према добављачима, банкама, држави и запосленима.
Пет највећих дужника имају укупне обавезе 1,7 милијарди евра и то: РТБ Бор 703 милиона евра, Петрохемија 498, Галеника 220, ЈП за подземну експлоатацију угља Ресавица 146 и Холдинг Индустрија каблова Јагодина 138 милиона евра.
О коликим износима се ради најбоље потврђује чињеница да је Влада закинула део пензионера за ову 2015. годину умањењем њихових пензија за укупно 210 милиона евра, а државне, и службенике у јавним предузећима за 220 милиона евра.
Та мера није добронамерно примљена од оштећених грађана, јер се испоставило да се са тих 430 милиона евра “пуни” празан републички буџет, а не да се та наменска средства употребе за отклањање последица поплава или за изградњу брана, насипа и језера за спречавање штете од будућих падавина.
Познато је да је Агенција за приватизацију и Министарство привреде прошле године објавило општи позив заинтересованим потенцијалним купцима да се пријаве, по томе ништа није урађено, па чак ни после 1. априла ове године, на сајту Агенције нема биланса ових предузећа за 2014. годину иако је прошло година и два месеца од предаје годишњих обрачуна, а и Агенција за привредне регистре још јавности није ставила на увид те билансе, па се и даље служимо билансима из 2013. године.
РТБ Бор
У саставу РТБ Бор послују Рудници бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек, Топионица и Рафинација Бор, битни привредни субјекти заштићени овом изменом закона за још најдуже годину дана, јер су Фабрика лаке жице и Фабрика опреме и делова, у стечају, док се Индустрија за прераду (Златара, Мајданпек), налази у одвојеном поступку приватизације, а Институт за бакар нема неки посебан значај у укупној приватизацији овог гиганта.
Укупан број запослених у ова три заштићена привредна друштва и матичној Групацији је 5.091 радник. Укупна књиговодствено исказана вредност пословне имовине (сталне и обртне) је 513 милиона евра, а обавезе РТБ Бор су 703 милиона евра, обзиром да су кумулирани губици достигли 308 милиона евра.
Укупан пословни приход РТБ Бор у 2013. години био је 220,6 милиона евра, уз исказивање пословања на позитивној нули, иако је јасно да Рударски басен Бор има скривене губитке и избегава да их искаже.
Петрохемија АД, Панчево
Петрохемија из Панчева је основана 8. јула 1975. године и данас после пуних 40 година пословања достигла је да су јој обавезе достигле износ од пола милијарде евра!
У овом хемијском комплексу има 1.787 запослених. На укупној књиговодствено исказаној вредности пословне имовине од 149 милиона евра обавезе су достигле више од три пута већи износ.
Губитак у пословању Петрохемије, Панчево износи 510 милиона евра. Ако се узме у обзир укупан остварени приход у 2013. години од 371 милион евра и у тој години исказаним губитком у износу од 103 милиона евра, или 27,8 одсто прихода, јасно је да Петрохемија ако уопште нађе купца, да ће повериоци бити закинути за неколико стотина милиона евра.
Галеника АД, Земун
У овом фабрмацеутском комплексу који у тој делатности једини у Европи послује са губицима, запослено је 2.062 радника. Укупна књиговодствено исказана вредност пословне имовине на крају 2013. године износила је 146 милиона евра, а укупне обавезе Галенике АД достигле су 220 милиона евра, јер су кумулирани губици достигли до краја те године 227 милиона евра.
Кадрови Социјалистичке партије Србије сахранили су ову фармацеутску кућу. У тој години на оствареном приходу од 38 милиона евра исказан је губитак у тој години од 42,7 милиона евра, или на динар прихода 1,12 динара губитка. Галеника АД има купца, али неко мора преузети претежан део обавеза, или повериоци морају преузети тај терет на себе.
ЈП Ресавица за подземну експлоатацију угља чини следећих девет рудника са 4.125 запослених: Рудник антрацита Вршка Чука; Рудник каменог угља Ибарски рудници; Рудник мрког угља Рембас, Ресавица; Рудник мрког угља Боговина. Боговина; Рудник мрког угља Соко, Сокобања; Рудник мрког угља Јасеновац, Крепољин; Рудник мрког угља Крепољин, Крепољин; Рудник лигнита Штаваљ, Штаваљ: Алексиначки рудници, као и два зависна друштва са 100% капитала ЈП Ресавица; Ћула, доо за угоститељство, са 134 запослена и Рембас транс, доо за превоз путника, са 96 запослених.
Укупне обавезе овог јавног предузећа на крају 2013. године износиле су 146 милиона евра, а књиговодствено исказана вредност укупне пословне имовине само 66 милиона евра, јер угаљ и сами рудници су у државном власништву.
У 2013. години ЈП Ресавица остварила је укупан приход у износу од 37 милиона евра, уз исказивање губитка у тој години у износу од 10,3 милиона евра, што представља 27,77 одсто укупног прихода.
Холдинг Индустрија каблова из Јагодине са 2.014 запослених су пети највећи дужник од 17 посебно заштићених друштвених предузећа, са укупним износом обавеза од 138 милиона евра. Књиговодствено исказана вредност укупне пословне имовине Каблова износи 117 милиона евра, колики износ представљају и укупни акумулирани губици до краја 2013. године. У тој години остварен је укупан приход у износу од 39 милиона евра, уз исказивање нето добитка у пословању те године од милион евра.
ФАП АД, Прибој
ФАП запошљава 1.108 радника и располаже са укупном вредношћу пословне имовине од 80 милиона евра, док су укупне обавезе овог произвођача камиона достигле два милиона евра више од те вредности имовине. Кумулирани губици до краја 213. године достигли су 82 милиона евра.
У тој години остварен је укупан пословни приход од само 4,8 милиона евра и на том приходу исказан губитак у пословању од 14,7 милиона евра, што је три пута више од укупног прихода.
Траyал Цорпорација, Крушевац
Укупна књиговодствено исказана вредност целокупне пословне имовине износи 80 милиона евра, док су укупне обавезе Траyала 75 милиона евра, које су настале до краја 2013. године, услед кумулирања губитака у пословању од 62 милиона евра.
Корпорација је у тој години са 1.687 запослених остварила укупан приход од 17,5 милиона евра, и на том приходу исказан је губитак у пословању те године у износу од 6,5 милиона евра.
ПКБ Корпорација
Власништво над акцијама ПКБ Корпорације у Централном регистру хартија од вредности уписано је да сто одсто припада Граду Београду. Корпорација запошљава 1.108 радника и располаже са укупном вредношћу пословне имовине од 300 милиона евра, док су укупне обавезе овог пољопривредног комбината достигле 60 милиона евра.
Капитал ПКБ на краја 2013. године износи 208 милиона евра и са тим износом покрива 70 одсто укупне вредности пословне имовине. У тој години остварен је укупан пословни приход од 50 милиона евра, и на том приходу исказан нето добитак у пословању од 19 милиона евра, што је изузетно висок ниво.
Yумко АД, Врање
Памучни комбинат Yумцо из Врања који запошљава 1.762 радника располаже са нешто више од 23 милиона евра укупне вредности пословне имовине. Ово акционарско друштво, као и бројна друга из овог пописа, остало је без динара сопственог капитала, обзиром да су кумулирани губици, до, и изнад вредности капитала, до краја 2013. године, достигли 42 милиона евра. Услед тога, укупне обавезе су достигле 37 милиона евра. У тој години Yумцо је остварио пословне приходе од само 7,5 милиона евра, уз исказивање губитка у пословању четири милиона евра.
Икарбус АД, Земун
Овај земунски произвођач аутобуса има 321. запосленог, а располаже укупном вредношћу пословне имовине, исказану у књиговодству, од 21 милион евра, остао је без сопственог капитала, док су кумулирани губици достигли до краја 2013. године, износ од 13,7 милиона евра. У тој години остварен је приход од само 8,7 милиона евра, уз исказивање губитка у пословању те године у износу од 840.000 евра.
ФАМ АД, Крушевац
Фабрика мазива АД из Крушевца има 218 запослених, а располаже укупном вредношћу пословне имовине, исказану у књиговодству, од 60 милион евра и има сопствени капитал у износу од 18,6 милиона евра.
У 2013. години остварен је приход од 15,7 милиона евра, уз исказивање губитка у пословању те године у износу од 6,3 милиона евра.
Политика АД, Београд
Акционарско друштво Политика има 329 запослених. Укупна вредност пословне имовине, у књиговодству исказане, износи 38,5 милиона евра, док је преостали сопствени капитал 11,7 милиона евра, обзиром да су кумулирани губици до краја 2013. године достигли 24 милиона евра. У тој години остварен је укупан приход од 9,2 милиона евра, уз исказани губитак у пословању те године у износу од 5,8 милиона евра, што чини 63 одсто укупног прихода.
Прва Петољетка АД, Трстеник
Привредна друштва ППТ – ТМО, АД ППТ – Серво уређаји, АД ППТ -Кочиона техника, АД ППТ – Заптивке, АД Холдинг Прва Петољетка АД и четири остала акционарска друштва, имају укупно 1.196 запослених и располажу пословном имовином, по књиговодствено исказаној вредности, 56 милиона евра, у пребијеном износу већи је губитак изнад капитала од преосталог капитала за 4,8 милиона евра, па су њихове укупне обавезе достигле на крају 2013. године 60 милиона евра.
Овој износ обавеза настао је јер су у протеклим годинама кумулирани губици достигли износ од 45 милиона евра. У тој години ових пет акционарских друштава остварило је укупан приход у износу од само 9,8 милиона евра, уз исказани нето губитак у пословању те године у износу знатно већем од укупног прихода, од 17,4 милиона евра.
У Холдингу Прва Петољетка остало је још 10 зависних привредних друштава којима је преостало излагање аукцијској продаји или увођењем у стечај, а то су: Предузеће за производњу хидрауличних цилиндара, Предузеће за производњу хидроенергетских уређаја, Предузеће за производњу индустријске пнеуматике, Предузеће за превоз робе и путника, Предузеће за промет репроматеријала, Предузеће за одржавање и ремонт, Предузеће за угоститељство, Предузеће за чување објеката и Научни центар, са 1.372 запослена.
Свих пет досадашњих влада, од 2001. године, водиле су хаотичан процесс приватизације, а Агенција за приватизацију образована је на партијско-рођачкој линији, са кадровима који нису имали никакво практично знање из тржишта и технологије појединих производних процеса, већ само и само знање страних језика.
Сама чињеница да је изоловано још од почетка 2003. године 179 великих пословних Система, који су незаконито и противуставно заштићени од поверилаца, у којима није спроведено никакво реструктуирање, а као што смо истакли, да је једна успешна продаја Радио ЈАТ-а, са три запослена, говори да су владе, Министарство привреде и Агенција за приватизацију склањали проблем “под тепих”.
На другој страни, дати три непрезадужене шећеране једном од страначких првака за по три евра, Демократска странка, као владајућа у десетогодишњем периоду, награђивала је своје кадрове, додајући им и бившу зграду Централног комитета, са још додатка два хектера земље, а реструктуирање је препустила да изведе њен коалициони партнер “Г 17плус”.
То што те приватизације нису поништене од наредне владе Социјалиста и Напредњака, као и што није донет закон, као у Хрватској, о незастаревању криминала у приватизацији, је аболиција министра Динкића, јер лично му садашњи председник владе, гарантује имунитет.
Међутим, кад у наредној години настану локални проблеми због неизведеног реструктуирања 179 привредних субјеката, на стуб срама доћи ће Напредна странка и њен једини вођа, па ће нерешени проблем испливати на површину.
Ми стручњаци никад нећемо веровати садашњем председнику републичке владе, све док су његови највећи економски стручњаци и поштовани грађани Динкић и Влаховић. Влаховић, иако бивши челник у Министарству привреде и Агенцији за приватизацију, заједно са Данком Ђунићем, противзаконито је купио на тендеру Трговинско предузеће “Нови дом”, иако није испуњавао основни услов, да се купац најмање пет година бавио производњом у индустрији намештаја. Али су на тај начин стекли 47.000 м2 пословног простора, садржаном у робним кућама, објектима малопродаје, пословним зградама, магацинима и фабрици намештаја у Београду, у улици Војводе Степе.
Данас је на месту те фабрике градилиште продато неком странцу, а никакав процесс против Ђунића и Влаховића се не води. Познато је на који начин су богатство од овог осиромашеног народа стекли Божидар Ђелић и Радован Јелашић.
И после ове владе доћи ће нова влада, на развалинама српске привреде, осиромашеном народу инсталиране су стране банке, а партијски кадрови поред четири велике банке, циљно ликвидиране, ликвидирали су пет нових банака, остављајући народу милијарду евра нових губитака у тим банкама, а ових дана “мечка игра још пред неким банкама”.
Дуговање Концерна Фармаком из Шабца од 455 милиона евра, а да целокупна имовина којом Концерн располаже на тржишту вреди око 80 милиона евра, отвара врата Демократској странци да одговори ко је све узимао апанажу за аранжиране кредите овом пропалом гиганту. Ко је крив за пропаст Интеркомерца, Беохемије, већинских власника Фабрике црепа у Кикинди, одведене у стечај,
Одговорности за финансијску коцку Лазаревића, Ђурића и бројних других бизнисмена дошла је на наплату.
А 1. Агенција у блокади!
Блокиран рачун Агенције за приватизацију, за износ од 15.823.867,79 динара, непрекидно дуже од 22 дана, због изгубљеног спора са једним купцем у приватизацији.
Миодраг К. Скулић
©Гето Србија
материјал: Лист против мафије
Нису они проблем, јер су у неизмерљивој мањини, ми смо пробле, јер смо у неизмерљивој већини, проблем смо сами себи јер очекујемо да ће се само од себе довести у ред. Из ништа никад није било нешто. Једини стварни и реална могучност за спас, ресторацију и надоградњу као и само изградњу Србије је само у једном а то је да се сви ми који нисмо чланови ниједне од ових Кумровачких политичких партија се удружимо и самоорганизујемо кроу удружење грађана иако нас има преко 4 милиона грађана. Мора се нешто дати од себе и мора се себе уградити у ту кућу коју ми сви зовемо Србија. Ја Србију доживљавам на два начина, прва је као кућа, дом и та кућа може да се реновира, ресторира а понекад се та кућа сруши и заједно са темељима. Нови темељи се поставе и на те нове темеље се изгради нова кућа, конфорна, сјајна, функцуионална, пространа и светла. То све зависи само од укућана, ако су сложни, јединстевни, држе се сложно и чврсто у заједничком интресу у оном систему вредности који сваког не спутава, сваког не условљава, сваког не ограничава и сваког не угрожава. Таква слога и једниство је живот по општим интересима и по оптим потребама.
Други начин ја Србију доживљавам као мачку или пса који имају неизмерљив број бува, крпеља и оних најсичушнијих паразита, и та маца или та куца мугу врло успешно да се над њима изврши комплетна и темељна дезинфекција . Излаз постоји. Излаз увек постоји. позз. ДРАГАНешковић
E moj Neskovicu svaka tvoja izrecena ti je na mestu ali kome…???