У Србији, 69,5 одсто младих од 18 до 34 година живи са родитељима. Нови податак за Гиниса, јер је тај просек у ЕУ значајно мањи и достиже 47,9 одсто.
Према мишљењу стручњака, овакве заједнице носе последице по нове нараштаје, нацију и државу.
Млади, према оцени неуропсихијатра др Невене Чаловски Херцог, живе у дечјим собама и, из најмлађег периода ускачу у брачни кревет, прескачући доба одрастања, између детета и зреле особе.
– У Србији нема посла и млади не могу да се одвоје од родитеља. Код њих то ствара фрустрацију, јер чему школовање ако не могу да нађу посао од којег ће живети – објашњава наша саговорница.
Овај феномен дугог живљења у заједници је, према њеним речима, забрињавајућ за психу на више начина, јер генерише конфликте и незадовољство. Специјалиста медицинске психологије Влајко Пановић, указује да је у српској историји било сиромаштва и живота у великим заједницама.
Та породична огњишта су, како објашњава, чувала ближње од невоља, а иако сиромашни, људи су били поносни и достојанствени. Мали животни простор у којем су млади данас, према његовим речима угрожава мир и ставља човека у животни положај тако да је не само физички угрожен, већ нема ни развијену људску толеранцију и стрпљење.
– Млади не могу интелектуално и образовно да се успињу јер им се гуше слободе – закључио је др Пановић.
“Спас” у дијаспори
– У Србији је видно у порасту жеља родитеља да им деца беже у иностранство, не размишљајући о психолошким поседицама по своје потомке. Проблем за Србију је што јој се одлива вредан социјални капитал од 30.000 младих годишње и земља се за читаву једну генерацију не може опоравити – каже др Чаловски.
Д. Декић – Вести
