Србија је пала за осам места и налази се на 70. месту од 117 земаља у међународном истраживању Индекс отворености буџета, саопштила је данас Транспарентност Србија (ТС).
Србија је у истраживању за 2019. годину оцењена са 40 поена, од максималних 100, а последица овог пада је сврставање у групу земаља са „минималном транспарентношћу буџета”.
Оцена коју је Србија добила је пет поена нижа од светског просека и за три поена мања у односу на истраживање о транспарентности буџета за 2017. годину, када је имала готово 43 и налазила се на 62. месту на листи.
Од земаља у региону које су оцењиване, само Босна и Херцеговина има лошији скор (33), Северна Македонија је за нијансу боља (41), док је најбоље рангирана Бугарска са скором 71, Хрватска и Словенија имају скор 68, Румунија 64, Албанија 55 и Мађарска 45, преноси Бета.
Србија је далеко најлошије оцењена у погледу учешћа јавности у креирању буџета, са само 2 поена (светски просек 14), а оцене за Србију су изнад светског просека једино у категорији ревизорског надзора (57), што се такође сматра ограниченом отвореношћу буџета.
„Значајан ниво транспарентности буџета” ове године је досегла 31 држава, са скором од 61 и више, а свега њих шест има више од 80 поена. На врху листе су Нови Зеланд и Јужноафричка Република (87) и Шведска (86). С друге стране, чак три земље имају скор нула – Јемен, Венецуела и Коморска острва, док Катар има оцену 1, а Судан и Алжир по 2.
Оцена Србије је могла бити боља да су Влада и Скупштина поштовале своје законске обавезе и рокове из буџетског календара приликом припреме буџета за 2019. годину и разматрања завршног рачуна, преноси ТС.
Да би Србија повећала отвореност буџета, поред поштовања буџетског календара, неопходно је такође да Влада почне да припрема полугодишњи извештај о извршењу буџета у складу са међународним стандардима, а Скупштина Србије да активније прати извршење буџета, утицај нових закона на јавне финансије, остваривање препорука ДРИ и да расправља о Фискалној стратегији и анализама Фискалног савета.
Политика.рс
