Економија

Српска дијаспора и ове године највећи страни инвеститор иако је и даље баз најосновнијих уставних права

Београд – У првих пет месеци ове године у Србију је од наше дијаспоре стигла 1,1 милијарда евра, док је у истом периоду лане тај прилив износио за око 100 милиона евра више, показују последњи подаци Народне банке Србије,

Просечaн годишњи прилив од дознака у последњих пет година износио је око 2,7 милијарди евра, односно око 8,2 одсто БДП-a. Највиши износи дознака потичу из земаља у којима живи велики део наших људи, пре свега из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Француске.

„Дознаке традиционално представљају један од најстабилнијих прилива из иностранства у Србију“, наводе у НБС.

„Наши људи из света својима у Србији послали су лане 2,86 милијарди евра, што је за 9,7 одсто више него у 2014. години.“

Од те суме нешто више од две милијарде евра стигло је из европских земаља, саопштио је Међународни фонд Уједињених нација за пољопривредни развој. Од почетка овог века, према рачуници економиста, у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали захваљујући и тим дознакама. Да није било њих у Србији би се живело много скромније. Гастарбајтери из Турске у последње две године просечно су слали око 300 милиона долара и својим су новчаним пошиљкама претекли „колеге“ на привременом раду у Француској и Италији.

Подаци Светске банке иначе показују оно што и ми сами знамо, а то је да највише пара у земљу наши људи шаљу из Немачке, Швајцарске, Аустрије и САД. Бар једног члана породице у иностранству има 23 одсто становника наше земље, а 11 одсто је анкетарима једног истраживања изјавило да има повремене или редовне приходе од рођака из света.

„Рачуница казује да непосредно, или на неки други начин, дијаспора у Србији помаже око 800.000 људи. Од почетка 2001. наовамо с разних страна нам је стизала огромна сума девиза. Било је ту донација, повољних и неповољних кредита, али су дознаке наших људи, по правилу, биле најредовније и најобилније“, каже др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука.

Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке, од 2001. до краја 2012. у нето износу стигло је више од 34 милијарде евра. Поређења ради, на име страних директних и портфолио инвестиција у том периоду инкасирали смо знатно мање – око 19,5 милијарди евра.

Подаци Светске банке показују да је у првој деценији овог века од дијаспоре у Србију стигло чак 43 милијарде долара и да су дознаке у просеку износиле 13,7 одсто бруто домаћег производа. По тој рачуници, од 2000. до 2010. у Србију је стигло 2,5 пута више дознака него директних страних инвестиција.

Више од инвестиција

„Дијаспора својим дознакама, које су далеко веће од директних страних инвестиција, има важну улогу у очувању социјалног мира, али мора бити подстакнута на инвестиције у матици, за шта је потребан нови однос државе“, сматрају економисти. Девизе које су лане стигле у земљу довољне су да се направи више од 10 мостова Земун – Борча. Дознаке, које достижу више милијарди евра, које дијаспора шаље родбини у Србији, иде углавном у оне делове Србије који су мање развијени и са мање становништва.

С. Моравчевић, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!