fbpx
Насловна / Србија / СВАКА ЧАСТ ВУЧИЋУ! Прошла година рекордна по исељавању из Србије

СВАКА ЧАСТ ВУЧИЋУ! Прошла година рекордна по исељавању из Србије

Европска унија се суочава с досад невиђеном хуманитарном кризом која захтева координисан, смео и свеобухватан одговор држава чланица. За таквим одговором и консензусом и даље се трага, што не умањује значај решавања још једног изазова с којим су ове земље суочене, а то је управљање легалним миграцијама у Европи. Јункерова Европска комисија, у сарадњи са Секретаријатом ОЕЦД, сачинила један документ који се односи на регрутовање радника миграната у Европи, а обелодањен је 7. јуна.

У овом документу се каже да ЕУ бележи пад особито високостручних радника миграната од почетка финансијско-економске кризе у 2008. години. У ЕУ мигранти су млађи и мање образовани него што је то случај у другим државама ОЕЦД (чланице ОЕЦД су углавном развијене земље Западне Европе, САД, Канада, Аустралија), посебно у оним у Северној Америци. Прецизније, у ЕУ је 31 одсто укупног броја високообразованих миграната широм света, а у Северној Америци је готово двоструко више (57 одсто). У овом документу се сугерише да би ЕУ требало да реформише своју миграциону политику којом ће привући већи број талената јер је у питању конкурентност њене привреде и способност за одржавање динамичнијег и одрживог привредног раста. Прво што се сугерише јесу мере да се тзв. плава карта ЕУ учини доступнијом и привлачнијом за стручњаке из трећих земаља јер, како се наводи, у 2014. у ЕУ се квалификовало око десет хиљада стручњака за стицање ове карте, а само пет хиљада њих су је добили. Друго, ЕУ би требало да поједностави процедуру пријема која је тренутно препрека за привлачење и регрутовања талената. Речено је и да би ЕУ требало да „ојача” и промовише јединствено тржиште рада за високообразоване и висококвалификоване грађане трећих земаља.

Секретаријат ОЕЦД је 19. септембра учинио доступним Преглед међународних миграција у 2015. години, који показује нагло растући тренд географске међудржавне покретљивости становништва, како добровољне тако, с још већим интензитетом, и изнуђене. Број нових миграната само у државе ОЕЦД прошле године је достигао 4,8 милиона људи, премашивши рекордних 4,7 милиона из 2007. У 2014, у поређењу с 2013, пораст је за четири одсто, док је у 2015. то повећање достигло чак 10 одсто. Сваки десети мигрант био је Кинез, а сваки двадесети Индус. Иначе, у 2014. години, у државама чланицама ОЕЦД становника рођених у другој земљи било је 120 милиона.

Студентска миграција је, исто тако, у порасту. У 2013. било је око три милиона странаца уписаних на универзитете држава ОЕЦД, од којих је 23 одсто из Кине. У просеку, страни студенти чине око осам одсто укупно уписаних на универзитетима држава чланица ОЕЦД. Учешће странаца у укупном броју на мастер нивоу студија достиже 13, а на докторским чак 22 одсто. Страни студенти у имиграционим земљама су један од најзначајнијих потенцијала из којег главне земље пријема миграната апсорбују таленте.

У 2015. у чланицама ОЕЦД регистровано је 1,65 милиона нових тражилаца азила, не рачунајући оне који су остали на главним избегличким рутама. Око 1,3 милиона тражилаца азила дошли су у европске чланице ОЕЦД. Око једне четвртине укупног броја тражилаца азила су Сиријци, а 16 одсто Авганистанци. Само у Немачкој 440.000 је формално поднело захтев за азил, а више од милион је било тзв. пререгистрованих. У односу на укупан број становника, у Шведској је поднето највише захтева за азил.
Према томе, обе категорије миграција, и хуманитарне и слободне, у земљама ОЕЦД биле су у порасту (за 13 и осам одсто).

Забрињавајућа је чињеница да су миграциони токови према ЕУ у последње две године све интензивнији. Европска комисија очигледно није нашла адекватно решење за мигрантску кризу, што је у извесној мери пољуљало темеље на којима се ЕУ заснива. Поред питања солидарности, у жижи актуелности су и основни разлози због којих људи беже – укључујући грађанске ратове, етничке и друге сукобе, политичку и економску нестабилност.

Забрињавајућа је ситуација и кад су у питању емиграције из Србије. Недавно објављени подаци показују да су оне попримиле галопирајући раст. Наиме, просечан годишњи број емиграната из Србије само у државе чланице ОЕЦД, у периоду 2004–2013. износио је 26.000 годишње. Године 2013. емигрирало је 45.000 особа, а 2015. је рекордна с 58.000. Повећање броја емиграната из Србије у 2014. износило је 29,4 одсто и тиме је Србија своју позицију на ранг-листи 50 земаља у свету с најбројнијом емиграцијом погоршала за три места и сада је 29. Колико је високообразованих у укупном броју емиграната из Србије Секретаријат ОЕЦД није објавио, али ранија истраживања аутора овог текста показују да је проценат високообразованих у укупном броју емиграната између 12 и 15 одсто. ОЕЦД је објавио да је 2013. у државама чланицама ове организације било је 61.000 високообразованих рођених у Србији.

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Табла која показује смер исељавања из села постављена код Нишке Бање

Група грађана, сада већ позната по бројним акцијама у Нишу, поставила је таблу поред пута …

Безнађе тера у туђину

Ви госпођо немате стида, један је од коментара упућених премијерки Ани Брнабић након што је …

2 Коментара

  1. To pobegla ova đubrad što prodavali pljeske za 400 evra

  2. Stepen emigracije jasno pokazuje da vlast u Srbiji sve cini da zemlju pretvori u parkiraliste za roblje i slepce!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *