fbpx
Насловна / Србија / Напредна банда фалсификовала податке о дивљој градњи на Kошутњаку
Напредна банда фалсификовала податке о дивљој градњи на Kошутњаку 1

Напредна банда фалсификовала податке о дивљој градњи на Kошутњаку

Скоро месец и по дана Влада Србије, односно инвеститор – републички Завод за спорт, уз нови спортски центар на Kошутњаку, гради и вештачку алпинистичку стену без дозволе, док је податак о одобрењу за изградњу истакнут на градилишту, али и другим, оскудним документима доступним јавности, фалсификован, сазнаје Данас.

Наиме, док је „право“ решење надлежног Министарства грађевинарства стигло тек почетком маја, инвеститор овог, по много чему спорног пројекта, „куповао“ је време, лажирајући податак да је грађевинску дозволу већ издала матична општина Чукарица.

Иако је прво дрвеће посечено, а темељ за фриклајмбинг стену изливен 26. фебруара, Министарство је решење којим ту градњу одобрава издало тек 9. маја. До тог датума, на грађевинској табли је стајао број наводне дозволе коју је издала општина. У општини Чукарица, међутим, под наведеним деловодним бројем, никакве дозволе нема, али је тако заведена одбијеница упућена Заводу за спорт, потврђено је Данасу у Општини Чукарица.Полиција и надлежне инспекције, које су узнемирени грађани одмах алармирали, на евидентно кршење закона нису реаговали.

Сама чињеница да се најлепши део Kошутњака, који већ деценијама Београђанима служи за излете, рекреацију и породични одмор, напрасно претвара у „мултифункционалну спортску дворану“, без претходног обавештења а камоли консултације са грађанима, разбеснела је јавност и више од чињенице да ће још један грандомански пројекат држава да финансира из буџета са чак 12 милиона евра, док ће само за вештачку стену за пењање бити издвојено 1,2 милиона евра, из џепова баш тих грађана. Најмање што сваки грађанин очекује је бар транспарентност целог пројекта. Сасвим супротно, изградњу од самог старта прате бројне нерегуларности и нелогичности на које ни држава ни Завод за спорт до сада нису дали одговоре.

Сеча деценијама старих борова у заштићеном природном добру, бетонирање излетишта преко ноћи, необележена градилишта и недостатак папира и „фантомски“ радници који ноћу посечена дебла препродају функционерима СНС, јавност која не зна шта се тачно, како и по чијем налогу гради и ради и још десетине отворених питања, само се неки детаљи који по много чему подсећају на дешавања у Херцеговачкој улици, а по свему судећи све чешће постају препознатљиве методе рада актуелне власти.

Сумње у регуларност радова код суграђана који су први алармирали јавност око дешавања у Kошутњаку, подгрејала је најпре чињеница да је на необележеном градилишту, без грађевинске табле, преко ноћи никла избетонирана површина, а затим и то што се са радовима почело у петак по подне, крајем радне недеље, када ни до дежурних инспекција није лако доћи. Стиче се утисак, навели су тада грађани из оближњих насеља, да је инвеститор започео радове „у великој журби“ и „под велом тајни“, што само може да указује, додали су они, на још малверзација.

Данас је већ тада писао да су и општинска и градска грађевинска инспекторка ипак изашле на терен у петак, и иако су уочиле бројне недостатке, нису обуставиле радове. Kако су тада посведочили грађани са лица места, након обављеног телефонског разговора, градска инспекторка је констатовала да је „све у реду, да имају папире и дозволу надлежног Министарства“, иако је њихова дозвола, показаће време, уследила након више од месец дана. Исти одговор дала је и сутрадан у преписци са грађанима, у коју је Данас имао увид. У том тренутку, градилиште није још имало ни прописану таблу.

– Спорно је то што је грађевинска табла постављена тек у суботу, док су радови увелико трајали, а готово два пуна дана била је положена на земљи и без уписаних података, рекао је тада за Данас Дејан Јовановић, независни одборник општине Раковица и један од грађана окупљених у неформална удружења Петлово брдо и Борићи.

Након постављања табле, на њој је стајао податак да је одобрење за градњу издала, ипак, Општина Чукарица. То обавештење стајало је дуже од наредних месец дана, док су радови увелико трајали, да би 9. маја део табле био прелепљен новим подацима. Решење је, овај пут, било одобрено од стране Министарства грађевине, а носило је исти датум када је и постављено. Уз то, остали подаци нису мењани, па на табли, као доказ, остаје нелогичност: за почетак радова уписан фебруар 2019, а дозвола одобрена 9. маја исте године.

Занимљив је податак из општинских докумената до којих су суграђани из Чукарице и Раковице дошли, а који је и Општина проследила Данасу, да је Завод за спорт поднео захтев да вештачка стена буде категорисана као мањи, монтажно-демонтажни објекат, позивајући се на Закон о планирању и изградњи, члан 144. За такве објекте није потребна грађевинска дозвола већ само одобрење, које се знатно лакше добија, уз много мање папирологије.

Општина тај захтев одбија, јер је очито било бесмислено фиксирани камени објекат од 17 метара (а јавност спекулише и о много већој висини), ставити у „исти кош“ са киоском или колицима за кокице. Додатно, општина захтева достављање комплетне техничке и планске документације, и даље упућује Завода да дозволу потражи од Града, на основу Одлуке о комуналном реду, којом се уређује постављање објеката за рекреацију грађана на јавним површинама. Све то наведено је у документу упућеном Заводу, који је насловљен са „обавештење“, а који је заведен под деловодним бројем који је касније злоупотребљен.

По истом основу, Министарство је пак изградњу одобрило, сада по члану 145 поменутог Закона. У решењу које је оно доставило Данасу, Заводу се допушта градња два привремена објекта, „монтажно-демонтажне конструкције, вештачке стене за спортско пењање“, са роком од три године да се ти објекти и уклоне, а како је на другом месту наведено, Завод о свом трошку мора да уклони стене за три године „од дана завршетка европског и светског такмичења“.

Остаје нејасно зашто је Завод дозволу тражио најпре од Општине, односно зашто Министарство од старта није било „надлежно“ за издавање одобрења, као и зашто се пред тим институцијама позвао на различите чланове закона. Осим од Министарства, лист Данас није добио тражене папире на увид од Завода за спорт, па без одговора остаје и питање коју је то документацију инвеститор доставио министарству а коју није имао пред општинским органима.

Подсетимо, Данас је крајем фебруара писао да је републички Завод за спорт Законом о спорту 2017. добио статус Националног тренинг центра, док је Влада читав тај простор дефинисала као „зону врхунског спорта“. Министар Вања Удовичић убрзо је најавио да ће ту, на површини од 3,36 хектара, бити изграђене нове спортске мултифункционалне дворане у склопу Националног тренинг центра, те да ће укупна вредност инвестиције износити 12 милиона евра. Ипак, стена за алпинисте није била у првобитном плану, и иако је први пут поменута прошле године, о њој се мало говорило.

Обавезе инвеститора

У одобрењу за градњу стоји да Завод, сходно одлуци републичког Завода за заштиту споменика културе, има обавезу да, након истека рока, „уклони армирано-бетонске темељне конструкције“ и врати „хортикултуру у свему према претходно затеченом стању“. Наведено је и да се инвеститору не обрачунава допринос за уређење грађевинског земљишта, као и да предрачунска вредност радова износи 46 милиона динара. Завод је, наводи се у документу, поднео Идејни пројекат, на коме је главни пројектант Мирослав Гавриловић.

Планску документацију ради фирма градског урбанисте

Инвеститор још једне у низу скупих атракција, мултифункционалне спортске дворане уз коју се гради и фриклајмбунг стена, јесте Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије, а радове изводе три фирме које су се једине јавиле на конкурс прошле године: две домаће, Еуродомус д.о.о. и ПЗ Оператива, и бугарска компанија Wаллтопиа. Носилац израде плана, фирма Архитектон, у власништву је главног урбанисте Београда, Марка Стојчића, који је и члан Главног одбора СНС. Они су победили на тендеру као једини понуђач.

Дрвеће се и даље сече

И поред обећања да више неће бити сече стабала на градилишту Завода за спорт, прошлог петка је екипа од четворице мушкараца исекла још 13 стабала, овог пута храстова, без икакве прописне документације о сечи, и то ван грађевинске ограде. Посечена дебла камионом су одвезена на унапред договорену адресу купца, у Гочкој улици на Петловом брду, за кога се испоставило да је општински одборник СНС. И радници и „купац“ пуштени су из полиције, јер „није почињено кривично дело“.

Пише: Ивана Николетић, Данас.рс

Фото: ФоНет/ ТВ ФоНет

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Скандал у Скупштини: Маја Гојковић сазвала седницу на основу фалсификованих потписа бивших посланика 11

Скандал у Скупштини: Маја Гојковић сазвала седницу на основу фалсификованих потписа бивших посланика

Међу 154 посланика који су потписали захтев за сазивање ванредне седнице Скупштине Србије, која је …

КАКО РУМУНИ ФАЛСИФИКУЈУ СРПСКУ ИСТОРИЈУ: Пример Константина Бранковића и манастира Хурезија 12

КАКО РУМУНИ ФАЛСИФИКУЈУ СРПСКУ ИСТОРИЈУ: Пример Константина Бранковића и манастира Хурезија

​Оно што није записано у књигама, оно што се преноси усменим предањима, с временом избледи …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *