СВЕДОК: Да ли је покушајем убиства Милана Бека покушано уклањање још једног сведока који зна пуно о “кипарском новцу”?

Сумњиве транзицијске послове српског тајкуна Милана Мише Бека, почео сам истраживати прије неких шест година са покојном Верицом Бараћ, тадашњом предсједницом Савјета за борбу против корупције Владе Србије.

Обоје смо имали сазнања како је Беко један од важних точкића за разумијевање токова новца на ратном и транзицијском Балкану, те за разумијевање начина на који је балканска политичка елита новац опљачкан из држава насталих распадом бивше Југославије, опрала у пословним операцијама од 1990-их година до данас. И Верица и ја, прво сватко у својим истраживањима, а од 2008. године и као сарадници на истраживању више корупцијских афера, дошли смо до потпуно идентичних сазнања о Бековој улози у балканској транзицијској мрежи економске моћи, односно до сазнања о Бековој позицији у балканској транзицијској, ратнопрофитерској хијерархији финансијске моћи.

Како смо заједно истраживали заједничке послове хрватских и српских тајкуна и њихове финансијске операције, те Случај тзв. „кипарског новца“, односно случај тајних рачуна Милошевићевог режима на Кипру, као и Случај Динкић и неке друге повезане корупцијске случајеве и афере, врло брзо нам је постало јасно да су људи попут Мише Бека, кључне карике у ланцу транзицијског поретка моћи на ратном и послијератном Балкану. Штовише, Случај Беко је један од оних случајева који може довести до урушавања тог цјелокупног поретка и разоткривања најрпљавијих тајни транзицијског Балкана.

У нашим смо истраживањима неспорно утврдили како је Милан Беко био један од кључних људи повјереничке мреже која је након пада Милошевићевог режима наставила контролирати токове новца са тајних кипарских рачуна, који је преко Загребачке банке д.д. Загреб и сувласнички повезаних банака, прије свега Англо Југослав Банк Лимитед у Лондону, Банqуе Францо Yугославе у Паризу, ЛХБ Интернатионал Франкфурт, да би на крају новац био пребачен на тајне рачуне код Хyпо Групе. Са тајних рачуна код Хyпо Групе повјереници попут Бека располагали су новцем потпуно самостално и одлучивали у које операције прања новца ће трансферирати финанцијска средства како би их убацили у легалне финанцијске токове, те на тај начин „опрали“, односно легализирали. Слиједећи „Беков траг“, како смо то Бараћ и ја знали коментирати, слиједили смо заправо траг транзицијског новца и знали смо ако откријемо схему иза Милана Бека, имамо поуздану схему како је функционирао тај тајни транзицијски повјеренички систем, којем су при врху хијерархије били транзицијски тајкуни из држава насталих распадом бивше Југославије.

У дешифрирању те транзицијске шифре, посебно када је у питању повјереничка мрежа, у великој мјери помогла нам је документација и подаци које нам је уступила покојна Борка Вучић, широј јавности познатија као Милошевићева банкарица. Боркини документи само су потврдили наше сумње око Бека, а на темељу њених списа и документације бившег Ђинђићевог потпредсједника Вука Обрадовића, затим извјештаја и документације Владана Батића, те Александра Лојпура, покојна Верица Бараћ и ја наставили смо истраживати токове тзв. „ципарског новца“. Оно што смо открили било је, заправо, у том тренутку застрашујуће. Наиме, тајна Афере „Kипарске паре“, једна је од најпрљавијих тајни транзицијског Балкана, и скрива заправо шифру и доказе о договореном рату који је политичкој елити послужио као кулиса за пљачку тешку око 150 милијарда еура. Сав је новац извлачен преко заједничке мреже банака регистрираних у Србији, Хрватској, Француској, Великој Британији и Аустрији, а које су сувласнички преко тајних скрбничких власничких рачуна контролирали режими у Београду и Загребу.

Случај Беко био је кључ откривања ове приче. И не само његов, него и с њим повезани случајеви транзицијских тајкуна на Балкану као што су Мирослав Мишковић, или пак Ивица Тодорић, Емил Тедесцхи, Анте Влаховић и многи други. Наиме, као повјереник, користио се цјелокупном финанцијском мрежом која је стајала на располагању транзицијским тајкунима који су, између осталог, служили и као врх мреже за прање транзицијског новца опљачканог из бивших југославенских држава. Када сам се у студеном 2013. године у Клагенфурту састао са Цхристианом Боехлером, шефом ЦСИ Хyпо тима за истрагу пословања Хyпо Групе, унутар саме банкарске групације, Боехлер ми је рекао:

„Знаш, прије нисам вјеровао у твоју причу о позадини Афере Хyпо. Онда сам провео истрагу, истраживао на Балкану, посебно у Хрватској и Србији. Након свега што данас знам и што сам открио, могу ти рећи да се бојим за свој живот. Ово су јако опасне игре“.

Разговарали смо управо о Случају Динкић и о прању новца са тајних ципарских операција преко Хyпо Групе. У једном тренутку Боехлер је на свом таблету отворио документ из унутарње истраге токова новца преко тајних рачуна и операција у Хyпо Групи, и то документ од 26.9.2013. године, означен као „истраживање у тијеку“. Када сам схватио да ће ми показати нешто повезано са токовима ципарског новца преко Хyпо Групе, непримјетно сам намјестио фотоапарат на мом мобителу и у тренутку када ми је Боехлер отворио предочио документ на таблету фотографирао сам отворени фајл, на што је Боехлер реагирао:

„Молим те, немој фотографирати, ово није за објаву. Никако није за објаву!“.

Радило се о документу који доказује како се Милан Мишо Беко нашао под интензивном истрагом ЦСИ Хyпо тима за истрагу Афере Хyпо, везано уз тајне токове новца преко више твртки и банака. Точније, документ којег сам фотографирао с Боехлеровог таблета била је строго повјерљива схема из истраге ЦСИ Хyпо тима, везано уз токове новца са ципарских оффсхоре рачуна, на тајне рачуне код Хyпо Групе, да би потом тај исти новац завршавао у пословним операцијама транзицијских тајкуна у Србији, чиме је затворен круг прања новца у операцијама у којима је кључну улогу играо управо Беко. Боехлерова схема из истраге, заправо, је била дио мозаика који је недостајао покојној Верици Бараћ и мени. Знали смо све то, али нисмо имали такав документ који би наша остала сазнања и документе повезао са повјереничком схемом транзицијских повјереника који су били дио транзицијске финанцијске мреже, задужени за прање новца опљачканог у транзицијским балканским државама од 1990.-их година до данас.

Према Боехлеровој схеми, новац је са тајних рачуна које је контролирао Беко преко Хемсладе Традинг оффсхоре компаније на Ципру, на коју су гласили тајни ципарски рачуни отворени код Барцлаyс Банк у Никозији и код Цyпрус Популар Банк на Ципру, пребациван на тајне рачуне које је контролирала оффсхоре компанија Орадеа Холдинг. Са Орадеа Холдинга новац је пребациван на тајне повјереничке рачуне које су контролирали преко Хyпо банке Београд, да би потом дио новца био пребачен на тајне рачуне Орадеа Холдинга код Барцлаyс Банк у Лондону, тен а мрежу других правних лица и њихове тајне рачуне, и то: Стадлуx Инвестмент, рачуни код Барцлаyс Банк у Лондону; Аватиум, рачуни код Барцлаyс Банк Лондон; Ардос Холдинг ГмбХ, рачуни код Хyпо банке Салзбург; те Сагитта Траде Лимитед и рачуне те компаније отворене код УБС банке у Цириху. Занимљиво је да је средишња компанија овог крака прања новца компанија Хемсладе Традинг, регистрирана као оффсхоре компанија на Ципру, а коју у бити у цијелости контролира тајкун Мирослав Мишковић, који је пак у блиским пословним односима с Ивицом Тодорићем. Сва тројица тајкуна (Беко, Мишковић и Тодорић) су, пак, повезани са прањем новца са тајних рачуна код Хyпо Групе. Другим ријечима, откривање мреже повезане са ципарском операцијама компаније Хемсладе, озбиљно угрожава транзицијску тајкунску хијерархију на Балкану, не само у Србији, него и Хрватској, а и шире, јер напросто открива схему токова новца којег су тајкуни и политичка елита изнијели из балканских држава у задњих тридесетак година.

О Беохлеровој схеми и са њом повезаним подацима, имао сам прилику 14. српња ове године говорити и пред представницима Еуропске комисије у Бруxеллесу, гдје сам у десетоминутној презентацији детаљно представио све доказе о овим транзицијским токовима новца на Балкану и операцијама прања новца, а на шеснаестој страници презентације Еуропској комисији представио сам и Боехлерову схему у Случају Беко као један од кључних доказа ових финанцијских операција, у којима је с Балкана нестало најмање 150 милијарда еура. Према тим израчунима из Хрватске је изнесено најмање 47,7 милијарда еура; из Босне и Херцеговине најмање 5 милијарда еура; из Црне Горе најмање 1,7 милијарда еура; из Србије најмање 55 милијарда еура; а из Словеније најмање 57 милијарда америчких долара.

Чињеница да су аустријски истражитељи у Афери Хyпо, Боехлеровом истрагом Случаја Беко отворили транзицијску схему повјереничке мреже која је управљала транзицијским финанцијским токовима, угрозила је, заправо, цјелокупни транзицијски поредак моћи на Балкану. Не толико онај политички, који је ионако тек представа за јавност, него онај стварни поредак моћи – угрозила је транзицијску финанцијско – тајкунску олигархију на Балкану, транзицијске чуваре ратног плијена тешког 150 милијарда еура, који је данас распоређен на тајкунска царства транзицијских тајкуна у Словенији, Хрватској, Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији, али и шире, појединих у Швицарској, Аустрији, Бугарској, Њемачкој, Великој Британији, САД-у. Зато је Беко постао незгодан свједок и слаба карика балканског ланца тајкунске моћи. Отварање Случаја Беко у Аустрији, или пак пред еуропским институцијама, очито би за балканску транзицијску олигархију било довољно опасно да угрози њихове интересе и пословне операције, односно данашњу њихову транзицију у којој покушавају отворено преузети контролу над финанцијским токовима и економијама на Балкану. Беко је опасан вјеројатно и зато што отварање његовог случаја, којег је Боехлер започео својом истрагом у Афери Хyпо, заправо угрожава завршне операције прања новца опљачканог у транзицији и његове легализације и убацивања у легалне финанцијске и пословне токове унутар Еуропске уније.

Свједоци попут Борке Вучић, Зорана Ђинђића, Вука Обрадовића, Владана Батића, и неких других већ су мртви. Појединци који су радили на разоткривању ове највеће балканске афере и тајне, попут Верице Бараћ, с којом сам годинама радио, истраживао и сурађивао управо на овој причи, нису више међу живима, остало је још мало оних који могу разоткрити ову прљаву тајну балканске транзиције. Зато је Милан Беко опасан свједок тих транзицијских процеса. Можда се нетко уплашио да би, под притиском аустријске истраге, или неке друге међународне истраге, Беко једноставно одлучио проговорити. Па су га одлучили ушуткати.

 

Домагој Маргетић, Сеебиз