Објава премијера Србије Александра Вучића да се повлачи с места секретара за националну безбедност и најава Кабинета председника Србије Томислава Николића да ће се о новом координатора служби безбедности договорити са премијером покренула је у јавности низ спекулација. Тим пре што Вучић није рекао ни када ће промене уследити, нити је желео да говори о персоналном решењу.
Мада је Вучић рекао да је ово именовање у искључивој надлежности председника Републике, непотврђене спекулације из политичких кругова говоре да и Николић и Вучић имају своје кандидате. Шеф државе, како се прича, жели да се на том месту нађе његов саветник за безбедност, генерал Милорад Симић, бивши начелник Управе МУП-а, док би председник Владе наводно радо на тој позицији видео једног од својих најближих сарадника, министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића.
Међутим, Закон о основама уређења служби безбедности прописује да су и премијер и министар полиције чланови тог тела, па не могу бити и челници, што компликује ситуацију јер би Стефановић у случају избора морао да се повуче са министарске позиције. Наши извори указују да Симић као човек који је радио у полицији није најбоље решење јер пракса развијених земаља показује да су полицајци и војници “сувише уско образовани и без интуитивне ширине”, па се предност за такву позицију даје цивилном лицу.
Температуру јавности око овог избора подигла је медијска прича да су се Вучић и Николић сукобили на овом питању јер Николић жели “свог човека од поверења”. Чињеница је да функција координатора доноси приступ најповерљивијим и најосетљивијим информацијама, а управо је због цурења тајних података председник Србије с времена на време критиковао службе безбедности.
Зашто је мењан закон
Вучић је на позицију координатора служби безбедности дошао после победе напредњака на ђурђевданским изборима 2012. године, а захваљујући изменама Закон о основама уређења служби безбедности. Дотадашњи закон је прописивао да ту функцију према аутоматизму преузима шеф Кабинета председника Републике, па је у време Бориса Тадића дужност припала његовом најближем сараднику Миодрагу Ракићу. Тај део закона је измењен наводима да секретара Савета за националну безбедност именује председник Републике, па је Николић Вучићу тада као вицепремијеру поверио ову дужност која му је остала и осам месеци након што је преузео позицију председника Владе Србије.
Према објашњењу криминолога Златка Николића, функција секретара за националну безбедност је од изузетне важности јер је та личност, после Николића и Вучића, због приступа изузетно важним информацијама, тако рећи трећи човек у држави.
– Вучић има законску обавезу да се повуче јер као премијер може да буде само члан тог тела. Јавности боде очи што је на овој позицији остао још осам месеци, али није лако одредити нову личност. Не само да се председник државе пита, већ је потребно пуно усаглашавања и са МУП-ом и са службама као што су Безбедносно-информативна агенција, Војна обавештајна служба и Војно-безбедносна агенција – каже за “Вести” Николић.
Он истиче да координатор служби безбедности мора да буде врхунски професионалац који одлично познаје законе и који је лојалан прописима, а не људима.
Д. Декић – Вести
фото: А. Чукић
