Производити енергију и сагоревати радиоактивни отпад. Тако нешто може само уређај за термонуклеарни реактор који су направили руски нуклеарни физичари у Новосибирску. Још средином 80-их година прошлог века Совјетски Савез је предложио међународној заједници да направи реактор нове генерације.
До 1990. године совјетски, амерички, јапански и европски научници и инжењери разрадили су пројекат термонуклеарног реактора. Овај пројекат добио је назив ИТЕР – International Thermonuclear Experimental Reactor, каже старији научни сарадник Института за нуклеарну физику Сибирског одељења Академије наука Русије Јулиј Суљајев.
Дати човечанству неисцрпни извор електричне енергије. Радови у том правцу започети су још у СССР после успешних нуклеарних и термонуклеарних експлозија. Научници су замислили како да искористе овај извор енергије у цивилне сврхе.
У међународном пројекту учествује 35 земаља. Пре 10 година прикључила му се и Индија. Русији је поверена производња кључног елемента ове конструкције који је у стању да загреје реактор до неколико милиона степени. То је такозвана гаснодинамичка клопка. Управо у њој се загрева и држи плазма на темонуклеарну реакцију.
На Сунцу термонуклеарна синтеза почиње при темпеаратури од милион степени. Новосибирски научници су добили 4,5 милиона степени уз помоћ микроталасних зрачења. У стуштини то је обична микроталасна пећница. Само снага сибирског уређаја је хиљаду пута већа, истиче руководилац истраживања Петар Бигрјански.
Научили смо да се боримо против најопасније и најтеже превладиве појаве као што је такозвана магнетно-динамичка нестабилност. Разрадили смо метод задржавања плазме који омогућава да се постине рекордни притисак плазме.
Што је већи притисак плазме, то више енергије може да изради термонуклеарни уређај. Али магнетно поље које држи плазму под контролом не може се појачавати бескрајно, то противречи законима физике. Значи, требало је наћи нова решења, сматра старији научни сарадник Института за нуклеарну физику Сибирског одељења академије наука Русије Андреј Аникејев.
Пошло нам је за руком да добијемо систем који стабилизује плазму, такозвани метод вихорског здржавања. Када се плазма заврти на одређени начин, никако не може да изађе из уређаја. Она је као јаје у чаши, наставља да живи у том вихору, унутар вихора.
Нуклеарци планирају да доведу температуру плазме до 7 милиона степени. При таквој температури снага неутронског тока се удвостручује. Истина за то је потребно изградити нов, снажнији уређај. Индикативно је што конструкција коју су направили руски научници омогућава да се такође утилишу радиоактивни отпатци. У њој може да ”догори” искориштено гориво у нуклеарним централама, рецимо плутонијум.
Нови реактор ће бити практично безбедан, пошто се у термонуклеарној синтези не користи уранијум. Али најважније је што термонуклеарни реактор никада неће експлодирати. Чак ако плазма загрејана до неколико милиона тепени дотакне зидове коморе која је задржава, ништа страшно се неће десити. Плазма ће једноставно престати да постоји. Зато, са тачке гледишта еколога, термонуклеарна енергетиак треба у потпуности да замени нуклеарну.
Пројекат ИТЕР се назива још и ”вештачко сунце”. Научници не сумњају да уз помоћ таквих реактора коначно ће поћи за руком да се реши проблем дефицита електричне енергије на Земљи.
Станислав Каљакин, интернет редакција
Глас Русије
фото: итер.орг
