У Србији поред прве светске металургије створен и први новац

0
(0)

НАЈЗАД су дешифровани мистериозни преисторијски предмети налик на симбол евра које српски археолози проналазе у древним скривницама у Поморављу. Реч је о металној монети централног Балкана старијој од 2.500 година, открива проф. др Миле Стојић из Археолошког института САНУ.

– Предмети у облику слова е, са стреластим испупчењем, неодољиво подсећају на симбол валуте ЕУ, па смо их у шали назвали преисторијски евро – каже професор Стојић.

– Ово је доказ да је човечанство монетарни систем открило много раније него што се до сада сматрало. Простор Србије је био и тада раскрсница путева и место на коме је, изгледа, осим прве светске металургије створен и први новац.

Археолози су у оставама, како називају јаме у земљи ископане на скровитим местима, често налазили скривене гомиле готово истоветних предмета, наизглед без икакве практичне намене. Најмистериозније су биле оставе из средине 4. миленијума пре нове ере, у којима су биле сложене стотине веома сличних предмета налик бакарним секирама без иједног трага употребе. Они су скривени у време винчанске културе, кад је територија Србије постаје колевка металургије.

налазиште метал– Овдашњи бакарни предмети били су главни извозни артикл широм Европе, али не као алат или оружје, већ искључиво као драгоценост и средство плаћања – каже професор Стојић.

Било је необјашњиво, зашто би неко закопао највеће драгоцености тог времена и заборавио их. Иста прича се поновила с оставама из бронзаног доба у којима је био скривен огроман број сличних предмета чија је маса варирала од неколико десетина до неколико стотина килограма, а понекад је превазилазила тону. Тајанствена складишта по правилу су проналажена крај саобраћајница у речним долинама, а најчешће дуж моравско-вардарског комуникационог правца у Србији.

ЛОМЉЕНИ СИТНИШ У ЈЕДНОЈ врсти преисторијских скривница налазе се алке украшене перлама и њихови правилно одломљени делови, као и металне шипке са жлебовима, налик штанглама чоколаде. – Није реч о накиту, већ о преисторијском новцу. Ситнији апоени су добијани ломљењем основних „банкнота“, алки и шипки – објашњава професор Стојић.

налазиште– Схватили смо да је реч о својеврсним трезорима преисторијских средстава плаћања – каже професор Стојић. – То се косило с увреженим теоријама да је новац настао тек у 8. веку пре нове ере у Грчкој. Међутим, на централном Блакану још много раније је постојала монета.

То доказују и такозване „скитске стрелице“ из Поморавља и источне Србије. Археолози су уочили да чудни врхови стрелица нису могли да имају практичну употребу, јер су направљени тупи и обележени рупицама.

– Схватили смо да је реч о „банкнотама“ чију је вредност обележавао број рупица – каже професор Стојић. –

За подручје Србије посебно су карактеристични предмети од сребра и бронзе, уједначене величине и тежине, који неодољиво подсећају на знак евра. Ове старе монете задржале су се веома дуго у употреби.

Њих су користили и Келти који дошли у Србију у 3. веку пре нове ере и њихови потомци Скордисци, иако су тада већ одавно били у оптицају и грчки и римски новчићи.

ПРОПАО ИЗВОЗ

НАЈВЕЋЕ преисторијске ризнице закопане су и заборављене у бронзаном добу, од 13. до 11. века пре наше ере. – Науку је дуго мучило питање зашто је благо напуштено – каже професор Стојић. – Анализом распореда „трезора“ увидели смо да су посејани дуж пута од Грчке ка централној Европи, а напуштени су кад је пропала велика микенска култура, највећи увозник металних производа из наших крајева.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Београд: Маса народа код Вуковог споменика чека донацију у храни

5 (23) Александре Вучићу, грађани су ти гладни! А оброк нису у могућности да приусте …

Орао змијар Огњенка из Србије прелетела 5.000 км и стигла у Судан, погледајте куда је летела! (фото)

5 (7) ОГЊЕНКА, млада женка орла змијара, која је летос прстенована на Вршачким планинама, „јавила …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend