Узроци пропасти Србије (3): Удаја партијског кадра

Узроци пропасти Србије (3): Удаја партијског кадра

Пошто је број државних агенција у Србији сведен само на говоркања, гласине се шире и о просечним агенцијским платама. Обично се лицитира плата око 100.000 динара за факултетски образованог члана агенције. Притом, у Србији су још срамотно изједначене дипломе државних и приватних факултета, које су захваљујући својим квалитетима стекле надимак “дипломе из Максија”.

Плата секретарице са завршеном средњом школом креће се око 40.000 динара, што је отприлике зарада наставника у основној школи. Ова неправда проширила се одлуком Владе да се смање пензије и плате професора и лекара, чиме је Влада уштедела за буџет око 210 милиона евра. Са оних 850 милиона евра, колико се верује да држава потроши на агенције, нико се досад није бавио.

Служба за управљање кадровима заправо је агенција која се бави усавршавањем бирократије. На њиховом сајту изложени су успеси пројеката “стручног усавршавања”. За 2014. годину реализовали су 121 класичну обуку, једну интернет обуку и курсеве три језика. Тако су организовали интернет обуку и тестирање за 40 државних службеника запослених у државној управи и служби Владе, у новембру су се бирократе обучавале у изради прописа уз курс “Примена граматичких, стилских и правописних правила у изради прописа”.

Неписмени експерти

У октобру су за 200 државних службеника из министарстава и служби Владе, који раде на пословима европских интеграција и међународне сарадње, организовали курсеве енглеског језика на Филолошком факултету. Питање је како су се ти људи запослили на пословима “међународне сарадње и европских интеграција” а да немају одлично знање енглеског језика или макар српског правописа?!

У Србији постоје Агенција за енергетику, Агенција за енергетску ефикасност, Агенција за рударство и Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност, док у Немачкој све те послове обједињава Агенција за енергетику и нуклеарну енергију.

Агенција за управљање лукама (АУЛ) је посебна прича. Она доноси планове изградње и развоја лука и пристаништа у Србији. Све постаје апсурдно ако се има у виду да једино Дунавом, целим током од 588 км, могу пловити све врсте речних бродова, да Србија има осам лука, да је обим послова до 2012. године смањен за 50 одсто и сведен на 591 тонски километар за теретни саобраћај. Притом, све луке осим новосадске приватизоване су, што није случај нигде у свету.

Земљотресна агенција

Прошле године званично је укинута чудна Агенција под називом Дирекција за обнову и изградњу Колубарског округа погођеног земљотресом, али њена судбина још није окончана ни 17 година после земљотреса у Ваљеву. Њену трансформацију у Агенцију за солидарну градњу најављивао је министар Велимир Илић.

– Идеја је била да се формира Агенција која би покривала свих шест општина Колубарског округа и било је планирано да по два инжењера буде у свакој од њих. Али, запослени у земљотресној Дирекцији треба да седну и да се договоре шта хоће да раде, јер нико од инжењера неће да покрива Уб и Љиг, мање општине које немају грађевинске инжењере. Било је пуно злоупотреба и зато смо предложили да се Дирекција трансформише. Срамота је да после толико година од земљотреса и после толико новца издвојеног за обнову и изградњу, многе куће још нису завршене. Грађене су спортске хале и разни други објекти уместо кућа за народ који још живи у полусрушеним домовима – изјавио је летос министар Илић.

Економиста Бранко Драгаш за “Вести” каже да се у Србији све зна и да се што се тиче агенција није променило ништа.

– У Србији данас има 136 агенција и годишње држава потроши на њихове службенике 830 милиона евра, а смањује пензије и плате. Свака васт у Србији оставила је прегршт агенција у наслеђе следећој, јер је запошљавала свој политички кадар. Стога данас имамо државни апарат од 800.000 људи, а чак 207.000 запослено је по разноразним агенцијама. Власт је обећавала да ће се разрачунати с агенцијама, у ствари, укинула је две-три, а основала четири. Мора некако да се запосли партијски кадар – објашњава Драгаш.

Драње здравства

Задатак Агенција за акредитацију здравствених установа Србије (АЗУС) јесте да контролише квалитет рада здравствених установа и да им издаје дозволу за рад. То је пожељно када су у питању приватне амбуланте и клинике. Међутим, то је чудно у случају државних установа које су ионако под контролом Министарства здравља.

Једна контрола дома здравља кошта око 800.000 динара, а то плаћају по пола Министарство и дом здравља. Директор Снежана Манић објаснила је да обрада докумената кошта око 30.000 динара јер се Агенција финансира сама, пошто из републичког буџета добија “минимална средства” од око 35 милиона динара.

Студија за рупу у саксији

Скоро 100.000 евра узалуд је потрошено на “Студију изводљивости за нови туристички производ Дивчибара” 2011. Агенција Национална туристичка развојна корпорација, која је студију наплатила 37.000 евра, више не постоји, док је агенција Делта Кад, са само два запослена, за филм о виртуелној понуди Дивчибара узела 24.000 евра. Уговор су потписали тадашњи градоначелник Ваљева Зоран Јаковљевић и Рафаел Пуповац, директор Националне туристичке развојне корпорације.

Пуповац је по завршетку Студије рекао шта су открили за толики новац: “Што се тиче Дивчибара у изради студије идентификовано је осам туристичких производа као што су градски одмор, здрав живот, рурални туризам, гастрономија, адреналински туризам…”

Астрономске плате

Пошто се запослени у агенцијама и дирекцијама не воде као државни службеници, њихове зараде нису ограничене. Тако запослени у агенцијама који разврставају и архивирају пристигле дописе имају исту плату као начелници у министарствима – око 60.000 динара.

Према подацима достављеним скупштинском Административном одбору, 2011. су међу највећим платама била примања првих људи Агенције за контролу летења (467.000 динара), Агенције за приватизацију (285.000 динара), Агенције за осигурање депозита (283.000), а преко 200.000 имали су и директори Агенције за привредне регистре и Агенције за енергетику.

Сутра:Узроци пропасти Србије (4): Удри бригу на естраду

С. М. Томић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Под Шарчевићем, образовање у Србији је доживело потпуну пропаст

Под Шарчевићем, образовање у Србији је доживело потпуну пропаст

Када Никола Пашић изговори чувену реченицу: „Спаса нам нема, пропасти нећемо“, у тренутку када је …

КАТАСТРОФА! Повртарима пропада роба на залихама, свежа не може до купаца

КАТАСТРОФА! Повртарима пропада роба на залихама, свежа не може до купаца

Затварање пијаца и ускраћивање могућности да продају плодове мукотрпног рада многи мали произвођачи виде као …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *