Вучић се не пита апослутно ништа за Ђелића већ по обичају лупета

Председник Владе Србије Александар Вучић тврди да се бивши министар финансија и потпредседник српске Владе Божидар Ђелић неће питати у вези са приватизацијом најпрофитабилније српске компаније Телеком Србија.

Подсетимо, на конкурс за приватизационог саветника једину понуду доставила је инвестициона банка Лазард Фререс САС, у којој је Ђелић извршни директор. Отуд су новинари премијера питали да ли то значи да ће о приватизацији Телекома практично одлучивати некадашњи функционер Демократске странке?

– Он сигурно неће бити задужен за то – узвраћа Вучић, да би одмах потом похвалио кредибилитет Ђелићеве банке, оценивши да се ради о једној од “две-три најреномираније компаније”.

У сваком случају, “Лазард” је једини дао понуду и велика је вероватноћа да ће бити изабран, па се поставља питање да ли Влада Србије може да одређује приватизационом саветнику ко ће од њених људи бити ангажован на конкретном послу, а ко не?

– Наравно да не може, нити ми можемо ни на какав начин знати шта ће конкретно радити Ђелић. Мислим да је то премијер рекао јер му је тако одговарало, с обзиром на не баш позитивно мишљење у домаћој јавности о бившем министру финансија – коментарише за “Вести” Милан Ковачевић, саветник за страна улагања.

Повратак помало заборављеног Ђелића, отворило је питање о улози приватизационих саветника. Шта им је посао и колико коштају?

Подаци о спроведеним приватизацијама у периоду од 2001 до 2011. говоре да је било ангажовано 46 консултантских кућа које су за посао приватизационог саветника биле плаћене више од 55 милиона евра. Међу њима, највише ангажмана и новца оствариле се Морган Стенли, Цес Мекон, Дилоит и Туш, Цитадела, Рајфазен инвестмент и Фактис.

Цес Мекон је домаћа консултантска кућа која је широј јавности постала препознатљива по власнику Звонимиру Никезићу који је новембра 2012. године доспео притвора, уз оптужбе да је учествовао у проневери више милиона евра у вези са продајом регресираног ђубрива преко Азотаре.

Медији су почели да се занимају за његове фирме и политичке везе, откривајући да је у Мекону радио и Мирко Цветковић, који је док је био директор Агенције за приватизацију често ангажовао ову консултантску кућу.

Изашло је на видело и то да је Никезићев син Душан био државни секретар у Министарству финансија у време Цветковићеве владе. Након што је Никезић јула 2013. пуштен из притвора, плативши кауцију у износу од – милион евра, јавност је могла да закључи да је иза ових закулисних и испреплетаних веза утицаја и моћи стоји и те како добра зарада!

Ј. Арсеновић – Вести

фото: А.  Чукић