Став

Закон о пореклу имовине или озакоњењу нелегалних прихода?

У Србији од 90-тих година до данас, мањи проценат људи успео је да се обогати и стекне несразмерну имовину у односу на своја видљива примања. Она друга Србија, која је извисила у сопственој транзицији и осиромашила, годинама чека неки вид правде за своје пропадање, гледајући често преко плотова туђих великих кућа и завирујући у њихове скупоцене аутомобиле, питајући се: одакле све то?  Најављени закон о пореклу имовине не даје много вере у правду, али ће барем некима дати правни основ да коначно не брину о својој прошлости?

Порекло имовине за само пет последњих година

Министарка правде Нела Кубуровић је недавно рекла да је прва верзија Закона о пореклу имовине спремна, којим ће се испитивати порекло последњи пет година,  док би примена тог акта могла да почне крајем наредне године.

Окосницу закона требало би да чини унакрсно испитивање имовине, односно поређење пријављеног пореза са стварним стањем. Процењиваће се да ли висина стварног и наплаћеног пореза одговара стилу живота, који појединац води, у каквом се миљеу креће, са ким одржава контакте, да ли је често у друштву осуђиваних лица. Даћемо предлог да се имовина испитује пет година уназад. Уколико се утврди очигледна несразмера између нечијег начина живота и прихода које остварује, предложићемо да се таквима одреди порез и до 50 одсто процењене вредности имовине”.

Сви досадашњи покушаји јалови

Све владе у последњих петнаест година су најављивале доношење таквог закона. Тако је 2006. године из Пореске управе најављено да ће грађани порезницима морати да поднесе на увид сву имовину и да је оправдају легалним приходима. Образложење је било да има оних, који пријављују зараду од 10 хиљада евра годишње, а поседују десетак станова вредних неколико стотина хиљада евра. Акценат је био на имовини људи, који су куповали предузећа у приватизацији за милионске суме, а проверу је требало да прође и имовина бизнисмена, политичара, спортиста, естрадних уметника и адвоката.

Следећи покушај био је 2013. године, када је упућен позив грађанима, који имају имовину вреднију од 35 милиона динара да је пријаве Пореској управи, што је урадило 3.769 пореских обвезника, иако су процене говориле да их има три пута више. Међутим, из Пореске управе је тада саопштено да ће контроле трајати дуго, а занимљиво је да је било предвиђено застаревање тих случајева после пет година. Годину дана касније је саопштено да је Пореска управа покренула 417 поступака против грађана, који су сакрили имовину вредну око милијарду динара, а односила се на некретнине, моторна возила, девизну и динарску штедњу, уделе у предузећима. За то је била предвиђена казна у виду прекршајне пријаве, новчаног износа у висини три одсто вредности укупне имовине коју поседује, плус 20 одсто вредности имовине за коју не може да докаже порекло. Колико је нама познато, никада нису објављени подаци о томе колико је грађана заиста кажњено и какав је финансијски ефекат овог поступка.

И представници актуелне власти су више пута у последње четири године најављивали доношење закона о пореклу имовине. Прво је пред посланицима требало да буде почетком 2013. године, па до краја 2015. године, али се то, ипак, није догодило. Можда ће овај трећи покушај бити успешнији, мада и постојећи порески прописи дају довољно простора за овакву проверу, но изгледа да код нас не постоји довољно воље за овакво нешто. У јавности се шпекулише да овај пропис није воља политичког и друштвеног естаблишмента Србије, већ притисак ЕУ.

Зашто само пет година уназад, коме то одговара?

Србија статички има само 20 хиљада лица или 0,25 одсто грађана,  који су прошле године имали месечни легални нето приход (без прихода од капитала) једнак или већи од 1.500 евра, тј оних који су поднели пореску пријаву за личне приходе већа од 2,2 милиона динара годишње. Податак да само 0,25 одсто грађана Србије има легална примања у износу која су једнака просечној бруто плати у Словенији, је поражавајући.

Распад државе и економска дисторзија Србије, датира 26 година уназад. У периоду од 1990. до 2000. године, државне финансије и порески систем биле су подређене систему где је интерес појединца био испред права и интереса државе, где су се милијарде марака годишње преливале у џепове појединаца нелегалном трговином нафте, акцизних артикала и осталих роба. У том систему није било невиних, било је само разлике у појединачној заради.

Где нас води овај предлог закона?

Политичким променама после 2000. године, дошло је до постепеног уредјивања пореског система и сузбијања нелегалне трговине, но економска власт остала је у рукама оних, који су извршили првобитну акумулацију капитала у Србији, у ратовима и санкцијама. Данас ствари изгледају мало другачије, али се примећује да су код нас и даље у игри, ако не сви, онда велики број кључних економских и политичких актера из периода акумулације капитала.

Ако буде усвојен предлог где се контрола врши у последњих пет година, а обзиром да по пореским прописима порески прекршај застарева после пет година, сва лица која су стекла имовину из неопорезованих извора прихода пре 2011. биће аболирани од одговорности и казне. А шта ћемо за право и правду? Мањини, која располаже огромном већином српског богатства, у којој се налази већина наших политичара, право ће бити скројено по мери, а већини остаје да верује у правду, ако не барем до следећих избора.

Биљана Блануша

Извор: Економски Онлине

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!