Фиктивне фирме у протеклих шест година оштетиле су више од 19.500 предузећа и предузетника, изјавио је јуче Драгољуб Рајић, консултант из Мреже за пословну подршку. „Легално регистровани преваранти гасили су своје фирме, а да претходно нису плаћали испоручену робу и услуге и тако савесним партнерима нанели штету од око 255 милиона евра. Оштећени су их пријављивали полицији и тужили, али је само 2,8 одсто успело да надокнади причињену штету”, упозорио је Рајић.
Поред спорости судова и неизвршавања њихових одлука, преварантима наруку иду и лоши финансијски извештаји, који су последица „накарадног и штетног” Закона о рачуноводству и пратећих прописа, чуло се на јучерашњем „округлом столу” чији су учесници трагали за одговором на питање – како онемогућити малверзације и заштитити инвеститоре и повериоце.
Представници Савеза рачуновођа и ревизора Србије указали су да је примена Закона о рачуноводству, донетог у јуну 2013. године на основу неважећих директива Европске уније и подзаконских аката, у првој години његове примене додатно оптеретила привреду за око 250 милиона евра.
Закон о рачуноводству занемарује међународну професионалну регулативу и рачуноводствену професију и више од 40.000 професионалних рачуновођа у Србији. Рачуноводством могу да се баве и фризери, чуло се, који могу да оснивају рачуноводствене фирме. Последице су катастрофалне: неповерење у финансијске и ревизорске извештаје, корупција, утаја пореза, злоупотреба у привреди, пљачка имовине, прање новца и друге криминалне радње.
Према речима др Благоја Новићевића, међународна регулатива налаже да финансијски извештаји треба да садрже 30 позиција, док наше билансне шеме имају више од 150, а наметнутих пет основа извештавања за приватни секторпроизводи општу конфузију. На основу таквих извештаја инвеститори треба да доносе пословне одлуке, а банке да одлучују да ли ће некој фирми дати кредит и да оцене ризик пласмана.
–Држава највише губи – указао је Новићевић. – Са важећим законом се не зна колико је пореза наплаћено. На основу непоузданих извештаја држава прави макроекономске пројекције и процењује успешност економске политике. Са таквим извештајима не може бити тржишта капитала. Наше финансијско извештавање не привлачи стране инвеститоре.
Представник Немачке привредне коморе у Србији Милан Вучковић је рекао да се од 2000. године 118 страних компанија, које су куповале предузећа у приватизацији жалило се на нетачност финансијских извештаја купљених фирми, што их је додатно коштало. Приказано стање имовине било је лажно, као и његова књиговодствена вредност, затим потраживања од купаца и клијента, док су дугови према добављачима били реално много већи од приказаних.
– Стране компаније у Србији, обично, наручују две ревизије пословања, док је, како је објаснио, у суседним земљама довољна једна, додао је Вучковић. – Једна ревизија кошта између 20.000 и 50.000 евра, а у Србији за то мора да се издвоји двоструко више, јер нико не верује билансима наших предузећа, посебно не онима у већинском државном власништву.
Савез рачуновођа и ревизора зато предлаже да се донесе нови закон о рачуноводству уз подзаконска акта, што подржавају државни и приватни економски факултети, представници привреде и многа њихова удружења.
А. Микавица, Политика
илустрација: Д. Стојановић
PA SVE SU POKRILI DIZANJEM RUKU 126 PARTIJSKIH BEZMZGOVICA POSLUSNIKA