Друштво

Закон о рачуноводству легализује преваре

Фиктивне фирме у протеклих шест година оштетиле су више од 19.500 предузећа и предузетника, изјавио је јуче Драгољуб Рајић, консултант из Мреже за пословну подршку. „Легално регистровани преваранти гасили су своје фирме, а да претходно нису плаћали испоручену робу и услуге и тако савесним партнерима нанели штету од око 255 милиона евра. Оштећени су их пријављивали полицији и тужили, али је само 2,8 одсто успело да надокнади причињену штету”, упозорио је Рајић.

Поред спорости судова и неизвршавања њихових одлука, преварантима наруку иду и лоши финансијски извештаји, који су последица „накарадног и штетног” Закона о рачуноводству и пратећих прописа, чуло се на јучерашњем „округлом столу” чији су учесници трагали за одговором на питање – како онемогућити малверзације и заштитити инвеститоре и повериоце.

Представници Савеза рачуновођа и ревизора Србије указали су да је примена Закона о рачуноводству, донетог у јуну 2013. године на основу неважећих директива Европске уније и подзаконских аката, у првој години његове примене додатно оптеретила привреду за око 250 милиона евра.

Закон о рачуноводству занемарује међународну професионалну регулативу и рачуноводствену професију и више од 40.000 професионалних рачуновођа у Србији. Рачуноводством могу да се баве и фризери, чуло се, који могу да оснивају рачуноводствене фирме. Последице су катастрофалне: неповерење у финансијске и ревизорске извештаје, корупција, утаја пореза, злоупотреба у привреди, пљачка имовине, прање новца и друге криминалне радње.

Према речима др Благоја Новићевића, међународна регулатива налаже да финансијски извештаји треба да садрже 30 позиција, док наше билансне шеме имају више од 150, а наметнутих пет основа извештавања за приватни секторпроизводи општу конфузију. На основу таквих извештаја инвеститори треба да доносе пословне одлуке, а банке да одлучују да ли ће некој фирми дати кредит и да оцене ризик пласмана.

–Држава највише губи – указао је Новићевић. – Са важећим законом се не зна колико је пореза наплаћено. На основу непоузданих извештаја држава прави макроекономске пројекције и процењује успешност економске политике. Са таквим извештајима не може бити тржишта капитала. Наше финансијско извештавање не привлачи стране инвеститоре.

Представник Немачке привредне коморе у Србији Милан Вучковић је рекао да се од 2000. године 118 страних компанија, које су куповале предузећа у приватизацији жалило се на нетачност финансијских извештаја купљених фирми, што их је додатно коштало. Приказано стање имовине било је лажно, као и његова књиговодствена вредност, затим потраживања од купаца и клијента, док су дугови према добављачима били реално много већи од приказаних.

– Стране компаније у Србији, обично, наручују две ревизије пословања, док је, како је објаснио, у суседним земљама довољна једна, додао је Вучковић. – Једна ревизија кошта између 20.000 и 50.000 евра, а у Србији за то мора да се издвоји двоструко више, јер нико не верује билансима наших предузећа, посебно не онима у већинском државном власништву.

Савез рачуновођа и ревизора зато предлаже да се донесе нови закон о рачуноводству уз подзаконска акта, што подржавају државни и приватни економски факултети, представници привреде и многа њихова удружења.

А. Микавица, Политика

илустрација: Д. Стојановић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!