У скоро 100 општина и градова Србије производња изгубила битку са администрацијом. Да није управе, без плате би била половина запослених у Прешеву, Опову…
ПРЕРАЂИВАЧКА индустрија у Малом Црнићу храни словом и бројем – два запослена. Плату из буџета у истом месту прима 293 становника, што је мало мање од трећине укупно запослених. Ова грана индустрије је битку с јавним сектором изгубила и у Сокобањи, Црној Трави, Савском венцу, Медвеђи, Голупцу… Државна служба у тим местима ангажује и до 20 пута више радника.
Да није јавне управе, образовања и здравства, без плате би била скоро половина свих запослених у Прешеву, Опову, чак 41 одсто у Бојнику и скоро исти удео у Тутину, Медвеђи, који проценат мање у Ћуприји. Приватни сектор једва опстаје у малим општинама Србије, нарочито на југу и истоку земље.
– Очекивао сам да ће анализа доказати да је највећи удео радника у државној управи, образовању и здравству у укупној запослености у Београду и у малим сиромашним општинама – објашњава економиста Мирослав Здравковић. – Подаци су ме разуверили по питању престонице, јер ови делови јавног сектора ангажују близу 19 одсто запослених, што је скоро најмање у држави. У Београду је највећа стопа запослености у свим другим областима. У сиромашним општинама, међутим, приватни сектор је слаб. То су предели погођени „белом кугом“, попут Топличке области. Реформа здравства и образовања овде не би смела да смањи број запослених, јер ако они не би примали плату, не би било никога да покрене било какву производњу. У том случају не би било никога ко би имао каква таква примања.
Однос запослених у прерађивачкој индустрија и оних у јавном сектору показује да је производња „поражена“ у мало мање од 100 градова и општина Србије. У скоро 70 места макар који радник више ради у производњи него у администрацији, школи и дому здравља и болници.
– Најбољи је однос у Ариљу и Рачи – додаје Здравковић. – То нам само показује колико једна отворена фабрика мења статистику, али и да је важан сваки такав позитиван помак. У Ариљу је наспрам 2.308 раника у индустрији, 606 запослених у управи, образовању и здравству. У Рачи је 1.300 у индустрији, а 343 у јавном сектору.
ОБЛАСТИ
ЗАПОСЛЕНИ у управи, образовању и здравству чине 35 одсто заполсених у Топличком крају. У Нишавском округу у овом делу јавног сектора ради 28,2, а у Нишу 28,1 одсто радника. У Јабланичком округу јавни сектор носи 28 одсто запослености, а у Зајечарском – 27,3 одсто. Приватни сектор најјачи је у Колубарској области, јер упошљава више од 62 одсто запослених. Следи Београд, па моравичка област.
Новости
