- У Келну је под отвореним небом одигран комад „Вуци и овце“ у којем су вуци били млади мигранти, а овце – плаве немачке фројлајн. Јер, у Немачку је пуштено око милион туђих, дивљих вукова вреле крви и дата им је могућност да се крећу између оваца. Зато су они 1. јануара – загрејани алкохолом – показали своју праву природу, злу природу, криминалну похотљиву, могло би се рећи и „зверску“, уз ризик да увредим звери
- Зашто ли се, Немци, чудите што они пружају шапе према вашим женама и што кидају на њима одећу? А шта сте очекивали? Код вас стигли они којима је најважнија њихова кожа, дезертери који су побегли од својих ратова, који су – уместо да бране своју земљу – дошли у ужирене туђе земље. Шта се зато друго од њих могло очекивати? А до вас су стигли млади, јаки, предузимљиви и агресивни дезертери
- Спремајте се зато, Немци, за своје немачке погроме. Удараће на вас. У тој борби на живот или смрт или ћете се прекалити и нељудским напорима успети да истерате вукове из своје земље, или ће вас изгазити, а ваше жене пропустити кроз руке. То је страшна истина
Пише: Едуард ЛИМОНОВ
НЕКО време сам се колебао какав наслов да дам овом свом тексту. Најближи сам био овима: „Келнски ужас за девојке“ и „Хоће ли немачка имати довољно затвора за све мигранте?!“.
Размисливши, ипак сам се одлучио да у први план ставим реч „погром“ јер је довољно злослутна. А Немачка ће се са мигрантским погромима највероватније суочити.
Потом сам, када сам готов текст поново прочитао, пожелео да ставим наслов „Вукови и овце“, али сам одустао.
Дакле: нека остани „погроми“ пошто ка њима, на крају крајева, све иде.
Суштина је у овоме:
Око сто немачких жена нападале су у новогодишњој ноћи избеглице и мигранти на улицама Келна – око железничке станице и катедрале – на местима где се у то време традиционално окупљају у том немачком старинском граду.
Немачки медији пишу: избеглице, млади људи, опкољавали су девојке, пристајали за њима, кидали са њих одећу и пљачкали их.
Ово је онако типично немачко стерилно „препричавање“. Јер, већ се појавило неколико пријава полицији за силовање, све са не баш обичним „хватањем за полне органе“.
Замислите како црнооки и тамнокожи мигранти распаљени алкохолом са плавих немачких фројлајн као вукови кидају одећу. А нигде около ни једног јединог старца снајперисте Вермахта са пушком (алузија на познати руски филм „Ворошиловски стрелац“ – оп-прев.).
Полиција тврди да ништа није чула од грувања петарди и да од њиховог дима ништа није видела.
„Зелена“ градоначелница Келна Хенријете Рекер, држећи се потпуно перверзне логике „зелених“, посаветовала је немачким женама (цитирам по Der Spigel): „Увек постоји могућност да се задржи одређено растојање које је веће од дужине испружене руке. А не треба ни по својој иницијативи тражити зближавање туђинцима са којима се немају поверљиви односи“.
Још је градоначелница посаветовала: „Држите се у групама, не издвајајте се из групе чак ни кад сте празнично расположене“.
Могу да замислим оно што се догодило у Келну.
У свему што је довело до ужаса немачке фројлајн учествовало је, по речима очедиваца, око 1000 миграната. Они су опкољавали жртве и бацали се на њих.
Све се издогађало усред зиме када немачке фројлајн нису обучене у провокативне шорцеве из којих „испадају“ задњице, већ у зимску одећу. Зато су, да би дошли до тела, морали да им кидају капуте, хаљине… Све у свему: у центру Келна је заиста владао ужас.
Хенријете Рекер је зато – за оно што је изговорила – морала да одмах буде уклоњена са функције.
Додуше, њу је већ осудио – само не у суду – министар правде Немачке Мас који је на свом твитеру написао: „Одговорност није на женама него на преступницима“.
Одлично од министра, али градоначелница није смењена, насилници нису ни пронађени ни ухапшени.
А полиција је у Келну била дужна чак и да пуца у мигранте који су се претворили у преступнике.
„Растојање испружене руке? Сада ово више није моја земља…“ – написао је на твитеру корисникRiffmaster.
У ћелији норвешког затора нервозно од једног до другог њеног зида хода Брејвик и мрмља: „А ја сам вам говорио… Ја сам вас упозоравао… Говорио сам вам, али ме нисте слушали, нисте схватили моју поруку. А лепо сам вам говорио…“
У суштини, у Келну је под отвореним небом био одигран комад „Вуци и овце“ у којем су вуци били млади мигранти, а овце – плаве немачке фројлајн.
Била је то злослутна илустрација за трагедију која је, изгледа, већ непоправљива.
У Немачку је пуштено око милион туђих, дивљих вукова вреле крви и дата им је могућност да се крећу између оваца. Зато су они 1. јануара – загрејани алкохолом – показали своју праву природу, злу природу, криминалну похотљиву, могло би се рећи и „зверску“, уз ризик да увредим звери.
Вукови су стигли у земљу у којој старчић трчи за тобом са криком негодовања ако си мимо корпе за отпатке бацио какав папирић.
Зашто ли се, Немци, чудите што они пружају шапе према вашим женама и што кидају на њима одећу? А шта сте очекивали?
Код вас стигли они којима је најважнија њихова кожа, дезертери који су побегли од својих ратова, који су – уместо да бране своју земљу – дошли у ужирене туђе земље. Шта се зато друго од њих могло очекивати?
И хероји и жртве су остали у њиховим земљама. Њихови хероји су остали тамо јер желе да изврше подвиге за њено ослобађање. А жртве или су већ пале или су онемоћале толико да више никуда нису у стању ни да беже.
А до вас су стигли млади, јаки, предузимљиви и агресивни дезертери.
Спремајте се зато, Немци, за своје немачке погроме. Удараће на вас.
У тој борби на живот или смрт или ћете се прекалити и нељудским напорима успети да истерате вукове из своје земље, или ће вас изгазити, а ваше жене пропустити кроз руке.
То је страшна истина.
У Келну се догодио тек први чин немачке националне трагедије.
Стање вам је жалосно.
Такво да ваши старци ваде своје ордење и пожутеле новине и плачу над старим фотографијама…
