Европа

Беч шпијунски центар света

Главни град Аустрије, Беч, остао је центар светске шпијунаже, а то још једном потврђује најновији случај открића америчког шпијуна у Немачкој, који је наводно “наређења” добијао из једне амбасаде у Бечу.

Аустрија има пријатељски однос са страним обавештајним службама, а томе доприноси и закон, који забрањује једино шпијунирање Аустрије, али не и деловање са ове територије на друге земље.

Листа дипломатског кора у Аустрији јасно указује да многе амбасаде имају више особља него што им треба. Вишак су шпијуни.

Тако САД и Русија имају највише особља у Бечу, иако им толико људи није потребно.
 

Курц прозвао Керија

Један број страних обавештајних официра је у Аустрији пријављен као дипломатско особље у амбасадама, конзулатима и међународним организацијама.

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц, искористио је недавни боравак у Бечу државног секретара САД Џона Керија да би од њега затражио разјашњење случаја америчке шпијунаже у Немачкој – преко Амбасаде САД у Бечу.

Иако је Кери обећао да је спреман да реши сва отворена питања, Курц ће највероватније дуго чекати на одговоре.

Беч, после периода хладног рата, и данас важи за центар међународне шпијунаже. Законодавство Аустрије предвиђа само казне за деловање против земље домаћина, али не и других – са тла Аустрије.

Министарка унутрашњих послова, Јохана Микл-Лајтнер, у склопу иницијативе за нови закон о заштити уставности, планира повећање казне за шпијунажу.

Међутим, то неће бити лако, јер, како објашњавају ранији обавештајци, утицај великих сила је огроман у Аустрији.

Они, како наглашавају, имају широк спектар мера за спречавање доношења сличних пооштравања закона.

Такође су стране обавештајне службе веома добро умрежене са аустријском политиком, што је јавна тајна, а многи актери нису чак ни свесни колико су упливали у воде шпијунаже.

Припадници аустријских служби размењују своје информације са колегама из многих држава света. 

Знају све о Балкану

На међународном тржишту шпијунаже, аустријске службе су веома цењене јер имају шта да понуде, пре свега са Балкана.

Наиме, Аустрија је на Балкану направила, како тврде бивши обавештајци, мрежу агената, која своје корене има још из доба монархије. Међутим, та мрежа је наводно додатно, паралелно изграђена са аустријским војним присуством у Босни и на Косову.

Исто тако и војни систем надзора ваздушног простора пружа важне информације страним службама.

Посланик странке Зелених, Петер Пилц, због нових навода у медијима, затражио је успостављање аустријске службе за одбрану од шпијунаже, како би се надзирало деловање америчких обавештајаца. Он је истакао да би одговарајући закон могао до јесени да прође парламент, па је већ затражио да се шеф представништва ЦИА у Бечу – протера из Аустрије. Пилц је указао да су мета америчких шпијуна пре свега међународне организације у Бечу, као што су УН и Оебс. Припадници обавештајних служби, према документу који је изнео у јавност, прикупљају све информације о особама и међународним организацијама, које се после детаљно анализирају.
– Проблем Аустрије је што се не ради само о заштити приватности аустријских грађана, већ и заштити међународних организација са седиштем у овој земљи, за чију је безбедност задужена Аустрија – упозорио је Пилц.

Само гледају

Служба за заштиту уставности и борбу против тероризма (БВТ) посматра само деловања, али ништа не предузима, критиковао је Пилц аустријску Службу државне безбедности.

Такође је истакао да се ради и о заштити аустријске привреде и научних објеката.
Према његовим речима, Аустрија је центар америчке шпијунаже јер постоји веома мали ризик од откривања. 

 

З. Мирковић – Вести

фото: Roland Weihrauch/dpa

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!