Без вртоглавог привредног раста Вучић може његове реформе и мере штедње да окачи мачку о реп!

Београд — Потези који се најављују као мере нове владе немају везе са тачеризмом, каже за Блиц економиста Владимир Глигоров.

Најављене мере су, тврди он, ближе социјалдемократији јер премијер нове владе, упорно понавља да не жели да смањује пензије. “С друге стране, већ нам је најављено да ће влада дати подршку приватном сектору”, подсећа Глигоров.

На питање који би требало да буду први кораци нове владе, Глигоров каже:

“Обећање је да ће бити усвојен ребаланс буџета. Надајмо се да ће то учинити у оквиру нове фискалне стратегије и очекује се да буду донети и закони из програма структурних реформи. Било је сугестија да би се могла очекивати и нова стратегија у области енергетике, али то сада изгледа мало вероватно. Садржина тих мера није саопштена, али се може предвидети. Буџетска штедња ће пасти на плате и јавне набавке, уз трошкове администрације, док ће фискална стратегија, која би требало да обезбеди одрживост јавних финансија, највише рачунати са пензијским и другим реформама социјалних трансфера”.

Не верујем да ће власти кренути у департизацију јавних предузећа, каже Глигоров. “Пензијска реформа је неопходна, а колики ће бити њен допринос буџетским уштедама зависи од тога како ће изгледати. Има, међутим, и других озбиљних уштеда, као што су плате, субвенције и ренте свакојаке врсте које су садржане у куповини робе и услуга”, сматра он. Што се тиче јавних предузећа каже да је профитабилност основни критеријум, а да би вишкови запослених требало да буду предмет активне политике запошљавања. Накнаде за рад би се онда, пре свега, усаглашавале са успешношћу предузећа и са стањем на тржишту рада.

Од тога ће се, како се очекује, уштедети око један одсто бруто домаћег производа, односно око 30 милијарди динара.

“Но, ова је година у великој мери изгубљена. Важније је како ће изгледати буџет за следећу годину и бар средњорочни буџетски план јер су потребне уштеде до пет одсто бруто домаћег производа. Што се одрживости тиче, она зависи од привредног раста. Ако он изостане, уштедама се неће моћи обезбедити одрживост јавних финансија”, наводи економиста.

На питање како оцењује одлуке Кори Удовички и Душана Вујовића да буду ћланови новог кабинета у Немањиној, Глигоров одговара:

“Претпостављам да су они добили сагласност од мандатара за програме које желе да спроводе у својим ресорима. Уколико јесу, оцену о њиховом ангажовању ћемо моћи да донесемо када будемо знали те програме”.

Што се тиче тржишта радне снаге, Глигоров каже да побољшање пословног амбијента и сет реформских закона не може да заустави тренд пада запослености до краја године.

“Помињу се мере које би требало да повећају број формално запослених, али то су, заправо, они људи који већ раде на црно. Помињу се и мере подстицања инвестиција, али није познато које би оне могле да буду, док ефекти не могу да се постигну ове године. Помиње се и смањење запослених у јавном сектору и у предузећима која ће се реструктурирати или угасити, тако да је реалније очекивати додатни пад запослености. Уз то, до сада се није много говорило о активним мерама запошљавања, тако да није јасно колика ће бити посвећеност будуће владе решавању проблема на тржишту рада. Саме структурне реформе ће, ако су ваљано замишљене и спроведене, утицати позитивно на запошљавање, али не претерано брзо”, објашњава он.

Глигоров каже да за фирме у реструктурирању нису спорна решења, већ спремност да се она спроведу. “За највећи број тих предузећа најављено решавање проблема ће бити и крај пословања. Ризик да се, дакле, од решавања тих проблема одустане или да се она одложе је прилично велики”, каже Глигоров.

 

Блиц