Цене хране нам европске а квалитет афрички

Цене хране нам европске а квалитет афрички

Београд — Квалитет хране у Србији не одговара квалитету у Европској унији, али су цене као европске, а у неким случајевима, као што су месо, више за 20 до 30 одсто.

Председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС), Вера Вида, рекла је да најпре треба правити разлику у погледу квалитета и безбедности хране, јер је једно безбедност хране, а друго питање је да ли је квалитетна или не.

Што се тиче Србије, квалитет сигурно не одговара оном квалитету који имају грађани ЕУ, јер ми много новца дајемо за храну а нисмо сигурни да је баш таквог квалитета који је написан у декларацији, рекла је Вида за Тањугу.

“Потрошаче у Србији, нажалост, због сиромаштва и беде у коме се налазе, опредељује цена приликом куповине појединих производа, нарочито сухомеснатих, тако да чак и на рачун сопственог здравља не воде рачуна, већ купују оно што одговара њиховом џепу”.

“Такође, потрошаче у Србији, нажалост, због сиромаштва и беде у коме се налазе, опредељује цена приликом куповине појединих производа, нарочито сухомеснатих, тако да чак и на рачун сопственог здравља не воде рачуна, већ купују оно што одговара њиховом џепу”, тврди Вида.

Она је напоменула да удружења за заштиту потрошача немају средстава да раде упоредна испитивања која по закону могу да раде, тако да мали број контрола које врше надлежне државне инспекције, почев од ветеринарске до пољопривредне, представљају само репер да ли је храна квалитетна и да ли садржај одговара декларацији.

Када је реч о ценама, Вида је рекла да “квалитет није европски, али нажалост имамо европске цене, од сухомеснатих до кондиторских производа”.

У региону су, пак, како наводи, цене прилично уједначене, нема великих одступања, а иза Србије су по ценама хране Албанија и Македонија.

Председник Покрета за заштиту потрошача Београда, Петар Богосављевић, слаже се да цене хране у Србији нису у складу са квалитетом, и додаје да су “ретко када то и биле у потпуности”.

“Резултати упоредног испитивања квалитета показали су да смо имали производе у високој зони екстра и одличног квалитета који су имали сасвим прихватљиве цене за потрошаче, и обрнуто, имали смо производе који су имали веома високу цену, али су елиминисани из поступка сензорних анализа, јер су лабораторијским испитивањима утврђене одређене неисправности, било микробиолошке или хемијске”, рекао је Богосављевић.

Највише неисправности, према његовим речима, било је код уситњеног и обликованог меса, освежавајућих безалкохолних пића, меда…

“Присутна је похлепа за профитом, и због тога мора да постоји интензивно праћење оног што се дешава на тржишту, пре свега да би се обезбедила фер конкуренција квалитетом, јер највеће штете многи произвођачи трпе управо због нефер конкуренције”, закључио је Богосављевић.

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Производимо и пијемо млеко лошег квалитета

Производимо и пијемо млеко лошег квалитета

На тржишту Србије ни 50 одсто млека не спада у “екстра класу” и квалитет је …

Провера извора: Објављују лањске резултате

Провера извора: Објављују лањске резултате

ХАЈДУЧКА чесма, Миљаковачки извор, вода са чесме Свете Петке на Калемегдану, Топчидерска и Змајева чесма, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *