Да ли стране банке у Србији по угледу на Пољску треба ребнути порезом на имовину од једно 60%

0
(0)

ВЛАСТ Пољске недавно је одлучила да „завуче руку“ у џеп банкара и од овог месеца (фебруар) уведе порез на сву имовину пословних банака 0,44 одсто на годишњем нивоу, што би повећало приходе буџета ове државе за неких милијарду евра. Ова мера је изазвала буру у читавој Европској унији, али пољски порезници не хају за то, већ пуне државну касу. Код нас, међутим, економисти сматрају да то није могуће извести. Пре свега јер је банкарски лоби толико јак да може да сачува своје новце, а с друге стране може да угрози кредитирање које је код нас све мање, односно саму привреду.

– Мера је изразито радикална и за њом се не посеже често, чак јако ретка и у врло кризним ситуацијама – каже Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији. – Поред пуњења буџета она има и наглашену контролну улогу. Као једна од алтернатива разматрана је и у кипарској кризи, само што се тада ЕУ налазила у улози предлагача, а не против ње као сада у случају Пољске. С друге стране, оваквом потезу су склоне и радикалније политичке партије које ударајући у „фолклорне тимпане“, у рецесионим периодима, народу поручују да ће на такав начин принудити међународне компаније да део неприпадајућих и екстразарада врате и употребе у опште друштвене сврхе. Наравно, да су међу тим компанијама прве на удару банке.

Код нас је како каже Живановић, оваква мера готово искључена. У овом тренутку монетарне власти интензивно раде на побољшању кредитне климе са врло скромним учинком и тешко да би себи дозволиле такав аутогол.

– С друге стране, иако би ово краткорочно подигло приходе буџета, банкарски лоби код нас је изузетно убедљив и министарству финансија би тешко прошла оваква иницијатива чак и када би се овако прикупљена средства користила за алиментирање расхода и капитал банке или фонда за управљање ненаплативим кредитима – истиче Живановић. – Свакако да ће одређених резултата на приходној страни буџета бити. И то на кратак рок. Међутим, у дугом року резултати ће вероватно изостати, а ефекти чак могу бити и контрапродуктивни. Раст банкарске активе, напротив, треба стимулисати јер он значи већу производњу, промет и запосленост, а не ограничавати и поскупљивати.

ПРЕДИЗБОРНО ОБЕЋАЊЕ

Нови порез ће, према проценама агенције „Мудис“, коштати банкарски сектор у Пољској око 4,4 милијарде злота (милијарду евра) годишње, што је одговара проценту од 32 одсто годишње зараде банака у периоду од јануара до октобра 2015. године.

Увођење пореза на пословање банака је било једно од предизборних обећања конзервативне пољске партије „Право и правда“, која је у октобру прошле године однела већинску победу на изборима.

С. МОРАВЧЕВИЋ, Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

АРЧИТЕ БАНДО ЛОПОВСКА! Град Београд планира нову распродају имовине

4.8 (5) Центар за локалну самоуправу упитао је „шта град Београд планира да прода“ јер …

Преко 30 година цело село пије воду са његовог бунара, а сада га затрпава јер нема одакле да плати порез

4.7 (14) Чича Милоје је ових дана обавештен да ће од 2021 морати да плаћа …

2 Коментара

  1. Traba i te kako na toliko ali razumno oni ovde ne verujem da ista placaju a mnogo uzimaju.

  2. Poptpuno je jasno koliko su banke sa stranim imenima zaradile na tlu Srbije, velelepne i velike građevine banaka na Novom Beogradu ukazuju da je u kratkom vremenskom periodu pazar banaka sa stranim nazivima, iz Austrije, Nemačke, Grčke, Francuske itd bio vrlo veliki, mnogo bolji nego na matičnom tršištu. Glamur i bogatstvo tih banaka otkriva nam jasnu sliku koliko su mnogo platili njihove usluge privreda i građani u Srbiji. Jasno je da u zemlji iza zatvorenih vrata državni aparat i guverneri imaju kontekste sa bankama i omogućava im brzi priliv novca od svakojakih usluga i kredita . Poljaci su to jako dobro uradili, piatenje je da li sadašnja vlada može išta učiniti da oporezuje imovinu banaka na valjan način. Ako misle da će ti bankari pobeći iz zemlje nije istina. Ti bankari nemaju kuda da beže, to su lokalci za koje matične banke ne odgovaraju supstidijarno, Osnivački kapital tih banaka je potekao sa srpskog tla, na volšeban način, a pojedina ključna imena na najvišim mestima su samo figure iz matične sredine. Neka Srbija bude milostivija i oporezuje te banke sa 50 % njihovu imovinu popraviće u dobroj meri mršavi budžet, građani će za malo odahnuti od stalnog povećanja poreza na imovinu koja sada prevazilazi mogućnosti i malobrojne srednje kalase.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend