Мале хидро-централе уништавају природу и противне су националном интересу, каже за ДW Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду. Представљен је извештај о биодиверзитету из којег се и у Србији могу извући поуке.
Шумарски факултет Универзитета у Београду, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Француски институт у Србији организовали су конференцију “Планета на издисају”. Ту је представљен извештај о Глобалној процени стања биодиверзитета и екосистемских услуга. Циљ конференције био је да подигне свест грађана о озбиљности проблема са којима се суочава планета, пише ДW.
Мале електране – велики проблеми
Велики проблем Србије је и изградња мини хидро-електрана, о чему је посебно излагање имао професор Ратко Ристић. Декан Шумарског факултета за ДW објашњава зашто изградња тих малих хидро-електрана угрожава животну средину.
“Обично се праве у брдско-планинским и шумским подручјима и због тога морате да посечете приступне путеве, уклоните вегетацију, и обавите веома инвазивне земљане радове. Преграђивање речног тока доводи до фрагментације станишта, и у већем делу године водоток нема довољну количину воде за опстанак живог света”, каже Ристић.
Парадокс је да Србија планира изградњу 856 таквих мини-електрана, на основу катастра с краја осамдесетих година, који никада није постао званичан државни документ, наставља професор Ристић.
“Али, чак и ако бисмо направили тих 856 мини хидро-електрана, на годишњем нивоу производње енергије би имали свега 2 до 3 одсто. Можемо да кажемо да је то резултат невероватног притиска одређених интересних група, које су успеле да преобликују неке стратешке и законске акте ове земље. До сада је у Србији направљено око сто таквих централа”, истиче Ристић.
“Цена такве енергије је два до три пута већа од класичних начина производње и то је добар пословни потез за јако мали и ексклузиван број људи. То никако није национални интерес”, наглашава Ратко Ристић за ДW. “На глобалном нивоу се дошло до закључка да је реч о технолошкој праисторији, која доноси мало енергије а оставља велике еколошке последице”, каже Ристић, “и од тога се одустаје”.
“Обновљиви извори енергије се могу надоместити на друге начине. Министар енергетике је, рецимо, обзнанио отварање ветро-парка у Ковачици, снаге 104 мегавата, што мења 200 малих хидро електрана. Имамо неискоришћене потенцијале геотермалне енергије, а требало би напоменути да Србија нема ниједан озбиљан соларни парк”, закључује професор Ристић.
(Дојче веле)
Treba im jebati majku i pobiti govna i baciti u reku! Jebo im pas mater džukačku i sns-ovsku.
U našim računima za potrošenu el. energiju postoji stavka “Doprinos za povlašćene proizvođače el energije”.
Povlašćeni su tako što iz tih svojih prcoljaka, ili kako ih oni zovu, mini hidroelektrane, isporučuju el. energiju po višestruko višim cennama u odnosu na redovne cene.
Uz to su povlašćen što od države dobijaju povoljne kredite i subvencije za izgradnju tih elektrana. To su trenutno SNS bitni članovi, najpoznatiji je Nikola Petrović, kum Vučića sa nekoliko elektrana.
Е, господине декане, ко се секира од водећих политичара и мафијаша за еколошку средину? Они воде рачуна како да опљачкају државу и њен народ, нажалост народу. Они се окачили за врат том народу код рачуна за струју ставку за зелену енергију. Ставка је мала, а окачена је на три милиона потрошача, те укупна цифра је по прилична. Свака им част на часну и поштену(?) крађу.