понедељак , 21 септембра 2020

Динар за који дан креће да слаби

0
(0)

Од почетка године Народна банка Србије продала 820 милиона евра на девизном тржишту. Притисци на динар ће се наставити и после избора, тврде стручњаци

Последњих месец данас девизни курс у Србији је стабилан и то на нивоу 115,9 динара, а промене се исказују само у парама. Уз продатих чак 820 милиона евра девизних резерви за два и по месеца – што је 328 милиона евра месечно, за спречавање прекомерних дневних осцилација, како гласи званично објашњење НБС – и држање високе референтне каматне стопе на 9,5 одсто са инфлацијом која је на 2,6 одсто, Народна банка је „забетонирала“ курс.

Многи стручњаци се слажу да је главни разлог таквог поступања – ближење избора и чињеница да не би било згодно у таквом тренутку видети слабљење домаће валуте. Осим тога, депрецијација динара повлачи и раст цена, што такође није популарно код становништва.

Поставља се, међутим, питање шта ће бити после избора, односно да ли ће се притисци на динар наставити и да ли ће централна банка наставити да га брани свим средствима.

Нема девиза ни страних инвестиција

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду очекује да ће се притисци на курс наставити и после избора, а основни разлог је зато што нема очекиваних девизних прилива, пре свега од инвестиција.

„Нема прилива девиза који би задовољио тражњу за девизним средствима. Такође, почетак је године па се обнављају залихе, набавља енергија и то све утиче на курс. До сада је било очекивано да ће НБС бранити девизни курс због избора. Тако се шаље политичка порука да стабилан динар значи успешну привреду што даље значи добра влада. Осим тога, НБС интервенише и како би задржала раст цена који зависи од курса. Ипак, продате девизне резерве од 800 милиона евра за 2,5 месеца су огромна сума и то је на годишњем нивоу преко три милијарде евра, што мислим да је више и од оног што је потрошио Шошкић као гувернер“, сматра Савић. Он истиче и да ће се и после избора наставити притисак на курс, али ће НБС бити опуштенија у одбрани динара. С друге стране, он не очекује да ће тражња за еврима бити толика као у првом тромесечју па неће бити ни потребе за већим трошењем девизних резерви.

„Очекујем раст евра, али не спектакуларан. Оно што је стварно битно и што једино може дугорочно утицати на стабилност курса је производња и зато држава мора подстицати индустрију. Ово све што ради НБС су краткорочне мере и само лечење симптома“, напомиње професор.

Слабљење динара неизбежно

За економисту Горана Николића, продаја више од 800 милиона евра девизних резерви указује да су притисци на динар огромни и да ће доћи до слабљења домаће валуте након избора.

„Спољни фактор је један од оних који утичу на наш девизни курс. Америчке Федералне резерве смањиле су количину државних обвезница које откупљују на месечном нивоу, због чега инвеститори повлаче средства из земаља у развоју и враћају у САД. Код нас је ипак јачи домаћи фактор, а то је перцепција банкара да курс треба да депрецира. Само је питање да ли ће НБС наставити да брани динар или не“, тврди Николић и додаје да су његова очекивања да централна банка неће наставити да брани курс оваквим темпом што значи да ће динар слабити. Према његовим речима снажна депрецијација је један од начина да се смањи дефицит буџета, а цену би платили, осим грађана, и банке и инвестициони фондови. На пример, ако би динар ослабио 20 одсто, банке које су куповале државне динарске хартије чији сток износи четири милијарде евра – изгубиле би милијарду. Друга солуција је смањење расхода буџета, смањење плата, пензија, социјале, али у том случају цену прилагођавања плаћају само грађани а не и финансијери дефицита.

И за економисту Ненада Гујаничића извесно је да динар мора ослабити, али проблем представља што се монетарна политика води дискреционо, не зна се када ни по којим критеријумима се интервенише на девизном тржишту. 
„Притисци на динар су велики од почетка године и условљени су сезонским карактером, али и политичком кампањом. Најбољи режим који би отклоно све неизвесности око курса је неко везивање за евро, где би динар онда пливао према осталим валутама као евро. Разлог је што се скоро све велике финансијске трансакције код нас обаљају у еврима“, сматра Гујаничић.

 

Милош Обрадовић

Балкан магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Манипулишу вредношћу динара како би „подигли“ просек просечних плата и „смањили“ јавни дуг

0 (0) Динар је поново достигао рекордно високу вредност за последње три године. Званични средњи …

динар

БАНДО ПРЕВАРАНТСКА! Јавни дуг сте оборили идиотским курсом динара којим убијате домаћу привреду и извоз

0 (0) Агенције за оцену кредитног рејтинга „Фитч рејтингс“ и „Стандард енд Пур“ повећале су …

Један коментар

  1. pa to nam je jedini spas da ovaj uvoznicki lobi prestane da nas truje:P

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *