fbpx
Насловна / Србија / Економија / Дозвољени минус као казна

Дозвољени минус као казна

Камата за овако позајмљен новац и даље просечно износи око 30 одсто годишње. – Око 239.000 текућих рачуна склизнуло у недозвољени минус

Камате на дозвољени минус на текућем рачуну остале су имуне на сва снижења цене новца у банкарском сектору последњих година. Преполовљене су камате на стамбене зајмове, као и на зајмове у динарима, које сада у просеку износе око десет одсто, евро индексирани зајмови просечно коштају око пет одсто, о суноврату камата на штедњу да се не говори. Међутим, камата на прекорачење по текућем рачуну и даље просечно износи око 30 одсто годишње.

У Србији има чак 7,5 милиона текућих рачуна, а њих је отворило пет милиона грађана, што значи да неки грађани имају по два и више рачуна. Није тешко закључити да је и број дозвољених минуса приближан. Коришћењем дозвољеног прекорачења грађани су позајмили око 46 милијарди динара или безмало 400 милиона евра. Подаци Удружења банака показују да је 239.000 текућих рачуна склизнуло „у црвено”, односно у недозвољени минус, а на тај начин, без одобрења банке узето је око 4,6 милијарди динара. Цена овако позајмљеног новца има камату и до 60 одсто.

Народна банка Србије (НБС) од јануара 2014. године на сајту информише јавност о томе колика је цена на овај начин позајмљеног новца, односно објављује табелу колико минус кошта од банке до банке, тако да их је могуће упоредити, али овај потез на њих није деловао „васпитно”. Наиме, последњих година у висини камата на дозвољени, али и недозвољени минус, нема готово никаквих промена.

Банке се високих камата на дозвољени минус не одричу, а и зашто би када их ниједан пропис на то не обавезује. Дозвољени минус спада међу најскупље банкарске услуге. Мотив за високу цену из угла банака је јасан: за клијенте је то најједноставнији вид позајмице за којим могу брзо да посегну, а банка им то и наплати. По слову прописа грађани морају да отворе текуће рачуне за своја примања, а до коришћења дозвољеног минуса на истом том рачуну мали је корак. Банкари се правдају да је цена дозвољеног минуса висока јер носи високи ризик. За њега банкари не траже обезбеђење, већ су им гарант будућа примања клијента, а постоји ризик да он остане без посла.

Објашњавају да је минус по текућем рачуну врста кредита. Уговором који потпишете с банком она вам дозвољава да у моменту када потрошите средства са свог текућег рачуна користите средства банке, за шта вам она зарачунава одређену камату. Износ дозвољене позајмице дефинише се уговором и зависи од просека примања која се евидентирају на текућем рачуну. Већина банака као критеријум за висину дозвољеног минуса узима тромесечна примања, мада износ одобреног минуса може да буде и већи.

Камата на дозвољени минус зарачунава се само на износ који клијент користи, а не на онај који је одобрен, и зарачунава се број дана у којима је неко у дозвољеном минусу. Међутим, велики број грађана врло често дозвољени минус искористи у пуном износу, а затим дужи период не измирује своју обавезу, због чега плаћа камату на укупан износ минуса. Због тога стручњаци презадуженима саветују да искористе предности тренутних ниских камата на готовинске и рефинансирајуће зајмове и да измире дуг који им прави дозвољени минус, јер је то много јефтиније.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

НАСАМАРИО НАРОД! Вучић из буџета банкама пребацио 152 милиона евра

4.7 (17) Странка слободе и правде огласила се поводом пресуде Врховног суда да су банке …

Поступак окончан: Банке изгубиле, Врховни суд потврдио раскид уговора за „швајцарце“

5 (2) „Свака страна сада враћа оној другој примљено у динарима са затезном каматом. Према …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *