Ових дана европској јавности су практично истовремено представљена два различита по свом садржају саопштења. Европски Интернет-портал «EUobsever» објавио је податке реферата агенције «Евростат» (Eurostat), који садржи анализу испуњавања циљева стратегије «Европа-2020». Друго саопштење је такође посвећено животу јединствене Европе: портал «EurActiv» је објавио изјаву комитета за економију и финансије Европарламента. У њему је реч о намери комитета да припреми аналитички реферат о делатности антикризне финансијске «тројке» у саставу ЕУ, ЕЦБ и ММФ.
Што се тиче првог саопштења, о њему сведочи сам наслов: «Криза избацила стратегију Европе-2020 из колосека». Истичући да главни циљеви стратегије – смањење нивоа сиромаштва и обезбеђивање нових радних места – остају за сада недостижни, аутори реферата «Евростата» подвлаче да без предузимања хитних политичких мера ЕУ ризикује да напусти зацртан 2010. године стратешки курс.
Према речима аустријског листа «Kleine Zeitung», задатак смањења до 2020. године за 20 милиона број људи, који живе на рубу беде и социјалне маргинализације, помера се, уствари, за дужу перспективу. Према подацима тог листа, 2011. године таквих људи је у Европи било 119,8 милиона. При томе је, истичу експерти, ради исправљања ситуације недовољно само повећавати новчане приходе слабо ситуираних грађана. Потребан је комплекс широких мера – повезаних, пре свега, са социјалном заштитом становника. Успорено је, према речима «Kleine Zeitung», и напредовање према другом стратешком циљу – да се до 2020. године постигне 75 одсто заузетости људи у годинама од 20 до 64 година. Протекле године овај показатељ је износио 68,5 одсто – свега за 0,1 одсто мање, него претходне године.
Својеврсним одговором на наведене забрињавајуће тенденције може се сматрати поменута одлука комитета за економију и финансије Европарламента. Чланови комитета намеравају да детаљно анализирају делатност «тројке» за савлађивање кризе у Грчкој, Ирској, Португалији и Кипра. Ова главна «ватрогасна команда» Европе се састоји, како је познато, од ЕУ, ЕЦБ и ММФ. За сада, како је изјавио иницијатор састављања реферата члан комитета, посланик од фракције «Зелених» у Европарламенту Свен Гиголд, ни у једној од наведених земаља првобитни планови «тројке» нису претворени. Пад економије је узео маха, а раст незапосљености и државног дуга испао је много већи, него се претпостављало. Осим тога, према речима Гиголда, рад «тројке» се одвија сепаратно, у затвореном режиму.
Детаљи будућег реферата предстоји ускладити у фракцијама, затим је потребно одобравање президиума Европарламента. Ипак, како се саопштава, за 5. новембар су већ заказана прва слушања. На њима се планира поставити питања представницима Еврокомисије и Европске Централне банке. Између осталог, вреди да се подсети да још у јуну ове године, како је саопштио немачки лист «Deutsche Wirtschafts Nachrichten», један високи представник Еврокомисије је објавио да је «тројка» већ «мртва». То је било повезано с изјавом шефа Еврокомисије Жозе Мануела Барозуа о нежељи да се нађу у једној «запрези» с ММФ. Иначе, према речима истог листа, још 2010. године Еврокомисија намеревала је да створи сопствени, европски валутни фонд, али је наишла на отпор од стране Немачке. Иначе, саму чињеницу контроле од стране Европарламента делатности «тројке» професор Високе школе економије Иван Родионов сматра позитивном.
– Посланици су представнички орган власти. Њихов основни задатак је контрола извршних структура. Са тог гледишта је сасвим нормално, што се састављају такви реферати. С друге стране, посланици бране и интересе становништва. Разумљиво је да су ти интереси повезани, пре свега, с нивоом прихода и растом незапосљености. Разуме се да није све како треба. Европа излази из кризе, али се она још наставља.
Како истиче «EurActiv», нису сви посланици расположени критички. Например, посланик од немачке ХСС Маркус Фербер сматра контролу од стране «тројке» повољном.
– Морамо да будемо свесни, – рекао је Фербер у радиоинтервјуу, – ако се иде у Брисел и тамо обећава, не сме се заборавити на та обећања када се оданде иде кући. ММФ и иначе «тројка» ипак ће проверити, ко и како испуњава обећања. Европи је било својствено управо то, што су шефови држава и влада, идући у Брисел, мислили: «Све једно им је!»
Било как било, «тројку» су више пута покушавали да распрегну. За сада се она креће. Питање је да ли правим путем.
Олег Севергин,
