fbpx
Насловна / Србија / Економија / Ефекти Вучићевог закона о раду – више посла за мање пара

Ефекти Вучићевог закона о раду – више посла за мање пара

Закон о раду, који је усвојен пре две године, до 2018. би требало да буде промењен и додатно, како кажу у министарству рада, усклађен са европском праксом. Од измена се очекује и да додатно погодују инвеститорима. Али шта је са радницима, којима је и постојећи закон, како тврде у синдикатима, умањио права и отежао им свакодневицу.

У протекле две године незапосленост у Србији је смањена, али да ли је то резултат Закона о раду из 2014. Економисти не могу да тврде прецизно колико је Закон допринео да незапосленост данас падне на 19 одсто. Ипак, јасније је кад су у питању промене на тржишту рада. Од 2012. године расте број запослених, али је питање какав је квалитет тих послова.

„То значи да имамо ситуацију да расте запосленост, али да плате и сати рада показују умерен силазни тренд. Изгледа да 2015. долази до позитивних промена у обиму и квалитету запослености“, каже професор Економског факултета Михаил Арандаренко.

„Запосленост расте, али захваљујући неквалитетној и тешко одрживој запослености са врло малим дохоцима и са високим степеном радне несигурности. Такозваних прекарних радника. Све више расте запосленост на кратке рокове и без гарантованих радних права“, наводи професор ФПН Зоран Стојиљковић.

Социолог Срећко Михаиловић сматра другачије. Ефекти закона о раду су итекако видљиви, а тренд који је започет ће се наставити.

„Све више људи ради за било које паре и под било којим условима и било који посао. Због тога што су принуђени да би преживели. Реч је о голој борби за егзистенцији, о принуди која је карактеристична за неке претходне друиштвене системе, а не за капитализам онакав какв су наши грађани сањали деведесете године“, сматра Михаиловић.

Послодавци кажу, другачије ни не може. Они истичу да флексибилнији закон омогућава да лакше упошљавају раднике кад су им потребни, али и да их лакше отпуштају кад посла нема.

„Јасно је да ми имамо европске жеље, али нажалост привредне могућности су нам на нивоу неких неразвијених земаља Африке, Азије, Јужне Америке. Што значи да ћемо сви морати да схватимо да живимо у земљи која је једна од најсиромашнијих“, каже председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.

И са јефтином радном снагом, што је један од битнијих аргумената за оне који привлаче инвестирое у Србију, али и аргумент који може да наговести и каква је радничка будућност.

Извор: Војислав Стевановић, Н1

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Од 1. јануара 2018. пооштравају се услови за одлазак жена у пензију!

Београд – Од 1. јануара 2018. пооштравају се услови за одлазак жена у пензију, али …

Србија као Бангладеш: Робови у ланцима беде

Српски текстилци „у предворју Бангладеша“. Овим поређењем описује Дојче веле извештај угледне међународне мреже Цлеан …

Један коментар

  1. Zasto nepitate atanackovica ako smo mi veoma siromasnana drzava kako ti isti siroti poslodavci nikad bogatiji i gadjaju se milionima eura. Mislim da su to lazi a to mu je i posao ako smo siromasni sto on neradi za satnicu od 121 din i bude srecan. Cist idiotizam.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *