„Фриком” би убудуће могао да јемчи за „Агрокор”

Предузећа са територије Србије убудуће ће моћи да одобравају зајмове и дужницима странцима, као и да дају јемства и друга средства обезбеђења за кредите предузећима из иностранства, као и за кредите између странаца – али, под условима и на начин који прописује Народна банка Србије. У пракси то значи да би убудуће домаћа предузећа, која су у саставу хрватског концерна „Агрокор”, могла да хрватским предузећима обезбеђују јемство за кредите. То до сада није био случај тако да су „Фриком”, „Дијамант” и „Идеа” били заштићени од пропасти овог концерна.

Ове измене и допуне Закона о девизном пословању тренутно су у скупштинској процедури, а предвиђено је да буду донете по хитном поступку. Иначе, будући закон прописује да се јемства и кредитирање странаца могу ограничити прописом Народне банке Србије ради очувања јавног интереса или финансијске стабилности, зa пojeдинe случajeвe нa oснoву oцeнe oпрaвдaнoсти тих oгрaничeњa.

Измене закона такође предвиђају да наши људи, који желе да уложе новац на тржиште Европске уније, убудуће то могу да учине без икаквих ограничења, а на располагању ће им бити и веће могућности улагања или како би то стручњаци рекли више алтернатива.

Наиме, измењени чланови Закона о девизном пословању обезбеђују слободно кретање капитала по основу краткорочних портфолио инвестиција, јер је прописано да домаћа правна лица, предузетници и физичка лица могу слободно да улажу у стране краткорочне хартије од вредности, које издаје Европска унија, државе чланице Eвропске уније, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције у којима учествују државе чланице Европске уније, као и правна лица која имају седиште у тим државама.

С друге стране омогућава се да нерезиденти – страна физичка и правна лица из држава чланица Европске уније могу слободно да улажу у краткорочне хартије од вредности и код нас.

Предлагач измена закона је Министарство финансија, чија је намера да подстакне развој тржишта капитала. У образложењу измена закона наведено је да је, упркос томе што је, према подацима са Београдске берзе, у 2017. години остварен највећи промет од 2008. године (раст од 52,71 одсто у односу на 2016. годину, односно номинално промет у износу од 552,8 милиона евра), неопходан даљи развој домаћег тржишта капитала. Посебно уколико се има у виду да су рeфeрeнтнa тржиштa у рeгиoну oствaрилa снaжниjи рaст врeднoсти индeксних пoкaзaтeљa у oднoсу нa домаће тржиштe. Исто тако, досадашње учешће страних инвеститора и страног капитала на домаћем тржишту капитала било је занемарљиво. Због свега наведеног, законом се стварају услови за већи прилив страног капитала, повећање активности домаћег тржишта капитала и, последично, повећање рaстa брутo дoмaћeг прoизвoдa.

Иначе, овим законом Србија само испуњава обавезе које је преузела на основу Споразума о стабилизацији (ССП), који се односи на слoбoднo крeтaњe кaпитaлa по основу пoртфoлиo инвeстициjа и финaнсиjских зajмoва и крeдита с рoкoм дoспeћa крaћим oд гoдину дaнa. Ова врста улагања одредбама Закона о девизном пословању до сада није била дозвољена.

Улагање у вредносне папире биће могуће само под условом да те хартије имају прописани минимални дугорочни кредитни рејтинг. Такође, убудуће би се прописао минимални кредитни рејтинг дужничких дугорочних хартија од вредности чији су издаваоци правна лица са седиштем у државама чланицама ОЕЦД-а.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс