И ове године нам оде 1.000 лекара

0
(0)

Војводина је ове године остала без око 900 лекара, колико је оних који нису поднели захтев за обнову лиценце. Осим тога, око 150 лекара тражило је од Регионалне лекарске коморе сертификат за одлазак у Немачку.

Анестезиолози, радиолози, педијатри већ годинама најдефицитарнији у Србији. Војводини, пак, највише недостаје педијатара, али и лекара опште праксе. Према подацима од пре неколико месеци, у покрајинским здравственим установама ради само 57 лекара опште праксе, што значи да један лекар услужи 1.750 пацијената. Кључ проблема кадровске структуре и недостатка лекара требало би тражити у уписној политици.

“Ту постоји парадокс и ви сада имате на терену да вам фале лекари, а са друге стране имате на берзи две хиљаде лекара. Имате домове здравља где апсолутно немате педијатра, добијете га једном недељно и имате клинике где их има шест, седам вишка. Када направите једну анализу и видите колико је лекара на једној хирургији, колико оперише, па неко има годишње 400 операција, а неко има 15”, каже др Томислав Стантић, председник Регионалне лекарске коморе Војводине.

Пример који потврђује чињеницу да Војоводини мањка педијатара је Општина Сремски Карловци. Овде ради само један педијатар, свакога дана у првој смени. Када је педијатар одсутан, нема ко да га замени.

“Ја сам имала случај да је једног дечака у Карловцима напао пас, ја сам одвела код доктора, било је послеподне пет сати, када су се враћала деца из школе, доктор опште праксе није хтео да га погледа, педијатар није радио и слали су нас за Петроварадин. То је ипак случај, где треба доктор да реагује, хитно да се одреагује, да погледа, или да буде ту педијатар”, каже Ивана Павић из Сремских Карловаца.

Десет одсто од бруто друштвеног производа колико се у Србији издваја за здравствену заштиту, а што је око три и по милијарде евра, сасвим је довољно новца. Проблем је, међутим, у томе што се тај новац троши неефикасно, кажу у Лекарској комори Војводине.

“Оног момента када се уведе тржиште, када она болница која ефикасно ради буде награђена, па ту лекари и немедицинско особље осећају да вреди бити ефикасан и да се то види на њиховим платама, тада ћете имати тржиште. То ће тада значити да ћете неке установе вероватно морати, њихов рад свести на минимум, можда чак и угасити”, каже Стантић.

То што је прошле године смањен лекарски стаж на шест месеци, што је одобрено око две хилајде специјализација неке су од афирмативних мера које би могле да мотивишу лекаре да остану у Србији. Ипак, статистика говори супротно – од 2013. до данас, у просеку око хиљаду лекара годишње оде из Србије, најчешће због ниских плата и немогућности напредовања у струци.

Б92

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Нова.рс: Конференције Кризног штаба нису потребне – ако ћете и даље да лажете

4.8 (5) Кад је ономад Кризни штаб почетком маја, пред укидање ванредног стања, укинуо и …

ИНТЕРВЈУ: Дејан Жујовић – Вучић и Kризни штаб много серу, истина о стању у здравству! (видео)

4.1 (15) Гост Славија инфо тв био је доктор Дејан Жујовић, начелник дневне болнице градског …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *