ИЗ касе Републике Србије, како показује Предлог буџета за наредну годину, гледано по намени, највише новца мораће да се издвоји за сервисирање јавног дуга.
У пољопривреду и рурални развој наредне године требало би да се слије 49,8 милијарди динара, у науку, технологију и иновације 23 милијарде. За енергетику је намењено седам милијарди, саобраћај и комуникације 191,3 милијарде, тржиште рада 11,8 милијарди. Држава намерава да у социјалну заштиту уложи 350,3 милијарде динара, а у економски развој 66,5 милијарди. За одбрану је намењено 102,5 милијарди динара.
Каса је планирана уз претпоставку да ће привреда расти шест одсто, лична потрошња грађана 5,4 одсто, док ће држава трошити 0,4 одсто више него ове године. Предвиђа се да ће, после овогодишњег пада од 6,5 одсто, наредне године привреда повећати извоз за 9,6, а увоз за 9,3 процента. Очекује се да ће цене порасти два одсто. Мањак у буџету требало би да се заустави на три одсто бруто домаћег производа.
– Повећање креиране бруто додате вредности у 2021. очекује се код свих сектора, осим код пољопривреде за коју се полази од претпоставке просечне сезоне – стоји у Предлогу закона о буџету. – Услужни сектор који је током ове године био највише погођен епидемијом, наредне ће имати улогу доминантног носиоца раста са доприносом од 3,5 процентна поена.
Држава, гледајући предлог буџета, очекује да ће наплатити више прихода, а да ће трошити мање. Рачунају да ће од пореза на доходак грађана стићи десет одсто више него ове године, од пореза на додату вредност 9,6 одсто више, акциза 5,4 одсто више и царина 4,1 одсто више. Јасно је да ће привреда имати мању добит, па се од овог пореза очекује 12,3 одсто мање. Када је реч о расходима, они ће бити 14,6 одсто мањи него ове године. И то пре свега због чак 57 одсто нижих субвенција, које ће износити 119 милијарди динара и 30 одсто мањим дотацијама организацијама обавезног социјалног осигурања. Остали нивои власти добиће 3,7 одсто мање новца.
КАПИТАЛНА УЛАГАЊА
