Kако је цена Грделице „порасла“ 110 милиона евра?

Ни сама министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић у овом тренутку не зна колико је тачно коштала изградња Kоридора 10, чак ни ове последње деонице на јужном краку, кроз Грделичку клисуру која је пре десетак дана свечано отворена.

Према једној верзији, за тај део који се састоји од шест грађевинских целина, такозваних лотова, било је планирано око 240 милиона евра из кредита Европске инвестиционе банке и делом Светске банке, а коначна рачуница изгледа да се неће зауставити ни на износу од 350 милиона евра.

Толика грешка у планирању тешко се може рационално објаснити, али може искуствено јер је комплетну изградњу Kоридора 10 пратио низ скандала, пробијања рокова, мењања пројеката, извођача од којих су неки завршили у банкроту а некима је одузиман посао да би убрзо били враћени на трасу. За последњу и најтежу етапу на јужном краку, највећи проблем била су клизишта која су се неколико пута обрушавала а у медијима се последњих дана све чешће прозива Саобраћајни институт ЦИП.

– Срамота је што су неки медији оптужили Саобраћајни институт ЦИП и мене лично за пропусте у изградњи Kоридора 10 кроз Грделичку клисуру, јер смо ми исувише озбиљна фирма не само у границама Србије, да би нас неко на тај начин блатио – каже за „Данас“ Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП.

Он је најавио тужбе због изнетих неистина и каже да ће досуђену накнаду штете дати у добротворне сврхе.

– ЦИП је урадио пројектну документацију која је у целини прихваћена од Републичке ревизионе комисије и техничке контроле, без и једне примедбе. По тој документацији су урађени мост, тунел и траса, а да никаквих проблема код извођења радова није било. Проблеми су били на косини 2, где радови нису извођени по нашем пројекту, већ по некој другој документацији. Нико нас о томе није обавестио нити је тражена наша сагласност. Они су пет година то радили, било је чак 11 пројеката и на крају се све срушило. Мислили су да наш пројекат не ваља, да ће нешто да уштеде – каже Игњатовић.

Истиче да су њега лично неки медији некоректно оптужили за наводне грешке у ЦИП-овим пројектима. „То је бесмислено. ЦИП нема грешака у пројектима. У ЦИП-у постоје специјализовани пројектантски тимови свих струка који се баве истраживањима и пројектовањем“, тврди директор ЦИП-а.

Према сазнањима Данаса, ЦИП је требало да уради и пројекте за санацију терена у Грделичкој клисури, понудили су решење које је подразумевало четири реда шипова. Један од наших саговорника тврди да су Kоридори Србије тражили да се стане већ код трећег реда а када на то нису пристали, посао им није додељен. Препројектовање је трајало наредних пет година а није успело ни после 11. покушаја.

Архитекта Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, каже за Данас да је ЦИП сувише озбиљна фирма да би направила пропуст у пројектима, чак и ако се уважи чињеница да више нису као некада глобално важан играч на тржишту. Али, изнете оптужбе требало би озбиљно и доказати, јер су радови каснили, а начињена штета мери се десетинама милиона евра.

– Уколико је ЦИП био пројектант, онда је одговоран као први у ланцу али само ако је извођач по њему радио. Такође, уколико је државна комисија одобрила пројекат, оценила га као валидан, одговорност се преноси на њих. Следећи у реду за утврђивање одговорности је извођач радова и на крају је надзор, који мора да буде свакодневан, компетентан и да извођачима тумачи пројекат. Ми више, нажалост, немамо квалификовани надзор, углавном узимамо стране фирме са лиценцом а они то преносе на наше људе који су стекли неке дипломе али пре свега партијску књижицу – каже Бушатлија.

Додаје да проблем увећаних трошкова мора да реши и експертиза, али да више нити имамо потребне лабораторије за то, нити законодавство као раније јасно регулише процедуре и стандарде које морају да поштују пројектанти и грађевинари.

Пише: М. Н. Стевановић, Данас.рс