Ко је Табаковићевој везао руке

0
(0)

У ситуацији када је 70 одсто новчане масе и кредита у еврима гувернер стално хода на ивици ножа, кажу стручњаци

Од Јоргованке Табаковић, новог гувернера Народне банке, много се очекује. Да смири курс, обузда инфлацију, дужницима смањи рате за кредите, штедишама повећа камате, али истовремено да појефтини зајмове привреди. Многи од ових циљева су потпуно контрадикторни и једни с другим не иду. Може ли, у овим околностима, нови гувернер да унесе новине у зграду у Улици краља Петра и промени курс вођења монетарне политике ако су јој на располагању исти стари инструменти за њено вођење?

„Очекивања од гувернера у Србији су врло често превелика, а инструменти за вођење монетарне политике су ограничени, што може да буде разлог за релативно честе смене гувернера”. Овим речима је професор Милојко Арсић, пре два дана на Економском факултету покушао да објасни домете политике Народне банке Србије. Суштину ове реченице која практично говори о томе да су првом човеку централне банке „везане руке” можда и најбоље схватају бивши гувернери.

Милојку Арсићу, уреднику „Кварталног монитора”, чини се да ће Табаковићка водити политику континуитета и да крупних заокрета у односу на њеног претходника Дејана Шошкића неће бити. Шта је то што сваком српском гувернеру везује руке? Србија се налази у специфичној позицији – већ деценијама у нашој земљи постоји двовалутни систем, а око 70 одсто новчане масе и кредита је у еврима.

– У таквој ситуацији гувернер стално хода на ивици ножа – сматра Бошко Живковић, професор Економског факултета.

Он објашњава зашто референтна каматна стопа централне банке, која би у теорији требало да буде као диригентска палица за банке, на основу које појефтињују и поскупљују кредити у нашој земљи има ограничен утицај. Јер, референтна камата се односи на кредите у динарима, а 70 одсто новчане масе је у еврима. Зато је тај канал између камате централне банке и понуде и тражње за новцем у Србији зачепљен.

Шта би се, на пример, десило ако би гувернер у Србији смањио каматну стопу и тако релаксирао монетарну политику, што се судећи према економским уџбеницима, предузима у циљу подстицања привредног опоравка.

– То би повећало количину динара на тржишту, извршило притисак на курс, што би се затим прелило и на цене – објашњава Живковић. – Шта се даље дешава гледали смо небројано пута. Због слабљења динара креће притисак од дужника према централној банци. То су врло снажне лобистичке групе којима слабљење динара не одговара, јер су њихове обавезе у еврима. Њима одговара јак динар, а то изазива озбиљне макроекономске последице, јер стимулише увоз, утиче на гашење домаће производње, дестимулише извознике и штедише – објашњавао је Живковић.

Проблем је што се у двовалутном систему кризни процеси веома брзо развијају, додаје. Јер, када динар, на пример слаби, свако жели да га се што пре реши и побегне у чврсту валуту. То, међутим, изазива следеће последице: евро је на тржишту све траженији, што подиже његову цену док се маса динара повећава, што опет последично убрзава инфлацију.

Шта би се, са друге стране, догодило уколико би НБС у условима релативно високе инфлације нагло подигла референтну каматну стопу. То би, према мишљењу професора Живковића, за последицу имало смањену кредитну активност, што би опет утицало на смањење стопе економског раста.

– То показује да мале грешке у вођењу монетарне политике имају велике последице – каже наш саговорник.

Проблем је што не постоји ниједна књига коју српски гувернер може да прочита, а из које ће да научи како се води монетарна политика у двовалутном систему. „За велике светске истраживаче та тема није интересантна и они се тиме нису бавили”, каже Живковић. Не постоје ни научни радови на ту тему, па је позиција првог човека Народне банке прилично деликатна, јер те ствари мора да учи у ходу, а потези које предузима утичу на цео економски систем и мале грешке се скупо плаћају.

Владимир Вучковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, каже да, када се површински посматра ситуација у Србији, виде се само проблеми из домена монетарне политике: инфлација и курс. То се најчешће ставља на душу гувернеру, јер се мисли да је он за то крив.

– Међутим, узроци тих проблема су на другој страни, не у монетарној политици, а то је оно што се не види на први поглед. Најчешће су инфлација и курс последице фискалне експанзије, односно прекомерне државне потрошње, на шта НБС не може да утиче – каже Вучковић.

У ситуацији када је евро доминантна валута у систему, понашање и очекивање учесника се не формирају на бази референтне каматне стопе која се односи на динаре. То практично значи да монетарна политика Србије у великој мери зависи од политике коју води Европска централна банка.

Двовалутни систем у Србији траје већ деценијама и према оцени Бошка Живковића, то не може да се промени ни нагло, ни преко ноћи, јер би изазвало велике трошкове.

 

Политика

Илустрација: Драган Стојановић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

НБС поводом проблема првог дана исплате пензија: Банка мора да прихвати руком писано пуномоћје ако садржи све податке

5 (1) Банка мора да прихвати пуномоћје на обрасцу НБС или у слободној форми, али …

Европска централна банка доштампава 1.000 милијарди евра

4.5 (2) Европска централна банка (ЕЦБ) доштампаће 1.000 милијарди евра да заштити евро и европску …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend