Економија

Може ли држава да оживи сточарство? Не може!

Нарочито, после наговештаја немачке компаније „Тенис“, која је најавила свој долазак у нашу земљу и годишњу производњу од 500.000 свиња. Док стручњаци тврде да је лопта у рукама државе, у Министарству пољопривреде обећавају да ће се потрудити да на најбољи начин ураде прерасподелу буџетских средстава за 2015. годину.

“Издвојена су средства за премије за млеко, квалитетна приплодна грла, за тов јунади, свиња и јагњади, за краве дојиље, за унапређење пчеларске производње и узгој рибе. Пољопривредници који се баве органском производњом имали су додатни подстицај од 40 одсто. Одвојене су паре и за набавку приплодних грла, опрему за објекте за смештај стоке… Износ бесповратних средстава је од 30 до 55 одсто износа инвестиције”, кажу у ресорном министарству.

Професор Миладин Шеварлић, саветник Економског институтуа у Београду, објашњава да држава најпре мора да ревитализује репродуктивне центре за одређене врсте стоке. Како каже, сточарство је због вишегодишње неодговорне аграрне политике, доспело на најниже гране у својој историји.

“Само од квалитета и ценовне конкурентности зависи да ли ћемо дугорочно бити оријентисани искључиво на увоз. – Да знамо хоћемо ли увозити само приплодна грла или и семе бикова и нераста, односно матична јата у живинарству и приплодну стоку у овчарству”, прича професор Шеварлић.

Наш стручњак сматра да издавање државне земље у закуп, изнад одређене површине, регистрованом газдинству, треба обавезно условљавати и узгојем одређеног броја грла стоке.

“Потребно је увести субвенције за свако уматичено грло стоке на фармама, независно од броја грла по регистрованом газдинству”, истиче професор Шеварлић и додаје:

“Боље да 500.000 сељачких газдинстава има по две уматичене краве и да за то добије субвенцију, него да дамо паре компанијама које имају на хиљаде музних крава. Тако задржавамо становништво у селима и имамо избалансиран однос ратарске и сточарске производње и најбрже повећавамо број грла стоке. Земљорадничке задруге које имају запослене агрономе треба да добију предност када су у питању подстицаји за инвестиције, јер су они огроман интелектуални капитал који нама, нажалост, није у функцији унапређивања производње.”

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Zvaka za narod, opstine su odobrile kredite preko AIK banke, za ozivljavanje i unapredjenje stocarstva. Rok vracanja 24 ili 36 meseci, ziranti ili hipoteka, a onda trazili fakture ugovore o kupoprodaji. Da hi uzele takse za overu i pdv, za vrednost od 6000 e takse i overe itnose 1850e. A vracas pun iznos. Ljudi hoce da rade ali kamarilu i bandu ne mozes da nahranis. Jos jedna u nizu prevara za obicne ljude. Gori su od svih posasti i bolesti.

  2. Ako švabe ili bilo ko iz EU bude nam hranio svinje, ješćemo uskoro meso koje kada se ispeče ima ukus pokvašene novine. Ono što smo mi uzgajali, pa kada ga ispečeš lepeti se prsti, a verujte mi svojevremeno sam kupila meso u Beču, kada ga vidite u izlogu jeli biste ga onako živo, ali kada sam ga ispekla (kao što inače pečem mesto) ono je ličilo na butu zgužvane pokvašene novine. Nedajmo EU da nam uništi stočarstvo, zar nismo sposobni da oporavimo naš stočni fond, ako nismo ONDA STVARNO NISMO NIZAŠTA.

  3. Nesumljajte u domace kadrove, strucnjake koi evo vec 20.godina tavore ili propadaju pored politike koja pustosi sela neki su digli ruke od svega i otisli u inostranstvo u sredine koje su ih prihvatile i znaju da cene njihov doprinos.Mi smo drzava koja se pre svega i bazira na poljoprivrednoj proizvodnji a da nam i u ovoj oblasti treba strani investitor i njegova strucnost u to nemogu da ubede nikog. Stvarno neznam od cega ce drzava da vraca kredite i da ulaze u nju samu ako dobiti od proizvodnje raspolaze strani investitor. Odavno je trebalo aktivirati reproduktivne i semenske centre, veterinarske i inspekciske organe koi bi vrsili kontrolu domace stoke i preradjevina po najstrozem kriterijumu jer to cuva zdravlje i narod jedne drzave. Doduse da je bilo pameti nebi ni doslo do gubitka pojedinih ustanova i genetskog materijala koi je bio za primer i samim europljanima.

  4. Nesumljajte u domace kadrove, strucnjake koi evo vec 20.godina tavore ili propadaju pored politike koja pustosi sela neki su digli ruke od svega i otisli u inostranstvo u sredine koje su ih prihvatile i znaju da cene njihov doprinos.Mi smo drzava koja se pre svega i bazira na poljoprivrednoj proizvodnji a da nam i u ovoj oblasti treba strani investitor i njegova strucnost u to nemogu da ubede nikog. Stvarno neznam od cega ce drzava da vraca kredite i da ulaze u nju samu ako dobiti od proizvodnje raspolaze strani investitor. Odavno je trebalo aktivirati reproduktivne i semenske centre, veterinarske i inspekciske organe koi bi vrsili kontrolu domace stoke i preradjevina po najstrozem kriterijumu jer to cuva zdravlje i narod jedne drzave. Doduse da je bilo pameti nebi ni doslo do gubitka pojedinih ustanova i genetskog materijala koi je bio za primer i samim europljanima.

  5. НЕ! Држава није заинтересована да оживи СРПСКО сточарство. Можда је заинтересована за арапско или немачко, али не за СРПСКО!

  6. Sve je to lepo ipametno receno …ali….1.Srbija nema 500 000 seoskih domacinstava …pogotovo ne mladih domacinstava …2.a i oni koji zive na selu jednostavno vise ne veruju nikome i nemaju nameru da rade tezak posao za džabe ……
    tako da …..Možemo odati priznanje vlastima od 1990 pa na ovamo na temeljnom uništavanju Srbskog sela i seljaka ..takvim uspehom se nemože pohvaliti nijedan strani okupator i zavojevač

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!